Nivo 1 · Početnik

Test finansijske pismenosti za početnike: novac i odluke

13 pitanja · oko 10 minuta · ukupno 22 poena

Ovo je test finansijske pismenosti za početnike: za one koji prate teme o novcu, a do sada nisu računali ništa o svojoj plati, štednji ili računu u banci. Predznanje ne treba, samo papir i olovka ili kalkulator na telefonu.

Test ima osam pitanja sa ponuđenim odgovorima, tri kratka računa i dva otvorena zadatka. Pitanja pokrivaju svakodnevne situacije: kako banka zarađuje na tvom novcu, koliko košta podizanje gotovine na moru, šta je inflacija, a šta samo poskupljenje jedne stvari, ko odgovara za dugove firme i da li novac kupuje sreću. Usput ćeš sresti i pojmove kao što su averzija prema gubitku i javna dobra, uvek objašnjene na primeru.

Kako radi: biraš odgovor, potvrđuješ ga, pa tek onda vidiš objašnjenje, i kad pogodiš i kad promašiš. Kod računa dobijaš pomoć i rešenje korak po korak. Otvorene zadatke pišeš svojim rečima, a onda ih porediš sa uzornim odgovorom i sam označavaš koje si ključne tačke pokrio.

Za ceo test treba oko deset minuta. Na kraju tvoj rezultat postaje akcija na grafikonu: što više bodova, to viša zelena linija, sve do rasta od 25%. Uz svako promašeno pitanje dobijaš link ka tekstu ili karuselu iz kog potiče, pa znaš gde da pročitaš više.

Pitanja su nastala iz karusela i tekstova Sveta Finansija. Kad savladaš ovaj nivo, sledeći je srednji.

  1. Pitanje 1 od 13 · 1 poen

    Kafa u tvom kafiću poskupi 20%, a cene skoro svega ostalog u prodavnicama ostanu iste. Kako ekonomisti zovu ovu promenu?

    Ponuđeni odgovori

    Tačan odgovor: Promena relativne cene jednog proizvoda

    Inflacija je kad poskupljuje skoro sve odjednom, a meri se indeksom potrošačkih cena, korpom mnogo proizvoda i usluga. Kad poskupi jedna stvar, menja se njena relativna cena: kafa je sada skuplja u odnosu na ostalo. Tim signalom tržište javlja gde nečega fali. Pad kupovne moći dinara video bi se na skoro svim cenama, ne samo na kafi.

  2. Pitanje 2 od 13 · 1 poen

    Banka ti na štednju plaća 2% godišnje, a isti novac pozajmi drugom klijentu uz kamatu od 9% godišnje. Kako se zove ovaj izvor zarade banke?

    Ponuđeni odgovori

    Tačan odgovor: Kamatna razlika između kredita i štednje

    Banka zarađuje na razlici između kamate koju naplaćuje i kamate koju plaća, ovde 7 procentnih poena. Naknade su drugi veliki izvor zarade, ali se u ovom primeru nijedna ne pominje. Obe vrste zarade su zakonite i stoje u tarifi i ugovoru, pa je čitanje tarife jedini način da znaš koliko banka zarađuje baš na tebi.

  3. Pitanje 3 od 13 · 1 poen

    Gubitak od 100 evra te pogodi jače nego što te obraduje dobitak od 100 evra. Kako psiholozi zovu ovu sklonost?

    Ponuđeni odgovori

    Tačan odgovor: Averzija prema gubitku

    Averzija prema gubitku znači da gubitak doživljavamo jače nego jednako velik dobitak, u proseku otprilike dvostruko. Pojam su uveli psiholozi Danijel Kaneman i Amos Tverski. Lako se meša sa averzijom prema riziku, koja opisuje biranje sigurnijeg ishoda umesto neizvesnog. Neko može malo da mari za rizik, a da ga svaki gubitak ipak jako pogađa.

  4. Pitanje 4 od 13 · 1 poen

    Firma ostane dužna više nego što ima imovine. Ko po zakonu u Srbiji za te dugove odgovara celom svojom ličnom imovinom?

    Ponuđeni odgovori

    Tačan odgovor: Preduzetnik, jer on i firma odgovaraju kao jedno

    Preduzetnik za obaveze iz poslovanja odgovara celom svojom imovinom: stanom, kolima, štednjom. Član d.o.o.-a odgovara samo onim što je uložio u firmu, osim ako firmu zloupotrebi. Veličina udela tu ne odlučuje ništa. Pre nego što pitaš koliko možeš da zaradiš, vredi pitati koliko možeš da izgubiš, a to određuje pravni oblik firme.

  5. Pitanje 5 od 13 · 1 poen

    Godinama se citiralo da sreća prestaje da raste posle 75.000 dolara godišnjeg prihoda. Zajednička studija iz 2023, u kojoj je učestvovao i autor tog broja, ponovo je analizirala podatke. Šta je našla za većinu ljudi?

    Ponuđeni odgovori

    Tačan odgovor: Sreća raste i iznad 100.000 dolara

    Kod većine ljudi sreća raste sa prihodom i iznad 100.000 dolara, a kod najsrećnijih se rast čak ubrzava. Zastoj na oko 100.000 dolara pokazala je samo grupa najnesrećnijih, otprilike 15 do 20% ljudi. Broj od 75.000 dolara potiče iz studije iz 2010, a nobelovac Danijel Kaneman je 2023. pomogao da se ispravi. Reč je o povezanosti u američkim podacima.

  6. Pitanje 6 od 13 · 1 poen

    Vlasnik fudbalskog kluba preko svoje kompanije uplati klubu 100 miliona evra, a klub to u knjigama upiše kao novac od sponzora. Šta je tu sporno?

    Ponuđeni odgovori

    Tačan odgovor: Vlasnikov novac je prikazan kao zarada kluba

    Vlasnik sme da uloži svoj novac u klub. Ne sme da ga nazove sponzorstvom, jer se sponzorstvo računa kao zarada, a poklon od vlasnika ne. Novac je u ovakvom slučaju stvaran, pa naslovi o „lažnoj milijardi“ promašuju: lažno je poreklo. To je nezavisna komisija Premijer lige 2026. utvrdila za Mančester siti.

  7. Pitanje 7 od 13 · 1 poen

    Ulično osvetljenje koriste svi koji prođu ulicom, a niko ga ne kupuje pojedinačno. Firmi se ne isplati da ga sama postavi i naplaćuje, pa ga gradi ili naručuje država. Kako ekonomisti zovu ovakva dobra?

    Ponuđeni odgovori

    Tačan odgovor: Javna dobra

    Javna dobra koriste svi, a teško je bilo koga isključiti, pa se privatnoj firmi ne isplati da ih prodaje. O njima zbog toga odlučuje država, po kriterijumima manje egzaktnim nego kad kupac bira cenom. U radu Slobodana Maksimovića to je jedno od četiri mesta gde tržište ostavlja prostor korupciji. Eksternalija je nešto drugo: šteta ili korist koju tuđi posao napravi tebi.

  8. Pitanje 8 od 13 · 1 poen

    Košarkaška liga deli nagradni fond po plasmanu: pobednik je jedne sezone dobio 2,4 miliona evra, klub sa 10. mesta 600.000, a klub sa 15. mesta 225.000. Šta to znači za klub koji je platio skupo mesto u ligi?

    Ponuđeni odgovori

    Tačan odgovor: Povrat iz fonda zavisi od toga kako klub igra

    Nagradni fond plaća plasman: što je klub više na tabeli, to dobija više. Mesto u ligi otvara pristup tom novcu, a povrat dolazi od onoga što klub uradi posle uplate. Isto važi za svaku investiciju: uplata na početku je tek prvi korak, a vrednost stvara rad koji sledi.

  9. Pitanje 9 od 13 · 2 poena

    Ako cene rastu 3% godišnje, koliko će za godinu dana koštati korpa namirnica koja danas košta 20.000 dinara? Zaokruži na ceo dinar.

    Nagoveštaj: 3% od 20.000 je 20.000 × 0,03. Taj iznos dodaj na današnju cenu.

    Tačan rezultat: 20.600 RSD

    Rešenje korak po korak

    1. Nova cena je stara cena uvećana za 3% od nje: nova cena = stara cena × (1 + 0,03).
    2. 20.000 × 1,03 = 20.600
    3. Rezultat: 20.600 dinara.

    Inflacija meri prosek cele korpe: neke stvari poskupe više, neke manje ili nimalo. Rast od 3% godišnje znači da za istu korpu svake godine treba nešto više novca, čak i kad nijedna pojedinačna cena ne skoči naglo.

  10. Pitanje 10 od 13 · 2 poena

    Nezavisna komisija Premijer lige utvrdila je da je Mančester siti od 2009. do 2018. upisao 949,94 miliona funti sponzorstva od kompanija iz Abu Dabija. Sami sponzori platili su 119,25 miliona. Koliki procenat upisanog sponzorstva su stvarno platili sponzori? Zaokruži na jednu decimalu.

    Nagoveštaj: Procenat se računa kao deo podeljen celinom, pa pomnožen sa 100.

    Tačan rezultat: 12,6%

    Rešenje korak po korak

    1. Udeo u procentima = plaćeno ÷ upisano × 100.
    2. 119,25 ÷ 949,94 = 0,1255
    3. 0,1255 × 100 = 12,55, zaokruženo 12,6
    4. Rezultat: oko 12,6%.

    Od svakih 100 funti „sponzorstva“ sponzori su platili oko 13. Ostatak, 830,69 miliona funti ili oko 87%, platila je vlasnikova kompanija. Novac je bio pravi, a u knjigama je izgledao kao zarada od sponzora.

  11. Pitanje 11 od 13 · 2 poena

    Tvoja banka za podizanje gotovine u inostranstvu naplaćuje proviziju od 1%, ali najmanje 5 evra. Na moru podigneš 50 evra. Koliki procenat podignutog iznosa ode na proviziju? Zaokruži na ceo broj.

    Nagoveštaj: Prvo izračunaj 1% od 50 evra i uporedi ga sa 5 evra. Banka naplaćuje veći od ta dva iznosa.

    Tačan rezultat: 10%

    Rešenje korak po korak

    1. Provizija je veći od dva iznosa: 1% od podignute sume ili 5 evra.
    2. 1% od 50 evra je 0,50 evra, što je manje od 5, pa banka naplaćuje 5 evra.
    3. 5 ÷ 50 × 100 = 10
    4. Rezultat: 10% podignutog iznosa.

    Kod minimalne provizije mali iznosi su najskuplji: 1% stvarno važi tek od 500 evra naviše. Plaćanje karticom kod trgovca je najčešće bez ove provizije, a uslovi stoje u tarifi banke.

  12. Pitanje 12 od 13 · 4 poena

    Tvoja drugarica je pre mesec dana uložila deo ušteđevine u akcijski fond, sa idejom da ga drži deset godina. Proverava ga svako jutro, i posle tri crvena dana zaredom kaže da će sve prodati. U tri do pet rečenica objasni šta joj se verovatno dešava i koje bi joj pitanje više pomoglo.

    Uzoran odgovor

    Tri crvena dana zaredom su na berzi obična stvar: na kratak rok cene padaju skoro jednako često kao što rastu, a na dug rok rastu mnogo češće. Kad svako jutro gleda, vidi mnogo malih gubitaka, a gubitak boli jače nego što dobitak raduje. Ako sada proda, privremeni pad pretvara u stvarni gubitak, a najbolji dani na berzi obično dolaze blizu najgorih, pa može da propusti oporavak. Korisnije pitanje od „da li da izađem?“ glasi „kad mi ovaj novac stvarno treba?“. Ako je odgovor za deset godina, tri dana pada malo govore o njenom ulogu.

    Označi ključne tačke koje si pokrio. Svaka nosi jedan poen.

  13. Pitanje 13 od 13 · 4 poena

    Dvojica prijatelja dobiju istu povišicu od 300 evra mesečno. Prvi je do sada jedva plaćao kiriju i ratu kredita. Drugi odavno nema briga oko računa, ali je nesrećan otkako je ostao bez partnerke. U tri do pet rečenica objasni kome će povišica verovatno više promeniti svakodnevicu i zašto.

    Uzoran odgovor

    Prvom će povišica verovatno više promeniti svakodnevicu. Njegova briga je novac: kirija, rata i strah od neočekivanog troška, a dodatnih 300 evra uklanja upravo tu vrstu brige i daje mu više izbora. Drugi već ima pokrivene račune, a njegova nesreća dolazi od slomljenog srca, problema koji novac ne rešava. Istraživanja pokazuju da novac pomaže sve dok problem nije novac. Uz to, ista suma znači više nekome ko zarađuje manje. Reč je o povezanosti u podacima, pa nijednom od njih povišica ne garantuje sreću.

    Označi ključne tačke koje si pokrio. Svaka nosi jedan poen.

Rezultat

Tvoja akcija

Gde da ponoviš

    Sledeći nivo: Srednji Svi testovi

    Informativno, nije investicioni savet.