Mančester siti i 115 optužbi: novac je bio pravi, prihod nije

U devet sezona Mančester siti je u svoje knjige upisao 949,94 miliona funti sponzorstva od kompanija iz Abu Dabija. Sponzori su od toga platili 119,25 miliona. Ostatak, 830,69 miliona funti, platila je kompanija vlasnika kluba, a u knjigama je pisalo da je to sponzorstvo.

Novac je, dakle, bio pravi. Lažno je bilo to odakle dolazi. Do tog nalaza došla je krajem septembra 2026. nezavisna komisija Premijer lige, u slučaju koji je ceo fudbalski svet pratio pod imenom Mančester siti 115 optužbi (Sky Sports). Ostaje pitanje: zašto je za pravila toliko važno ko je platio, ako je novac svakako stigao u klub?

Šta je Mančester siti zapravo uradio

Klub je sa kompanijama iz Abu Dabija potpisivao sponzorske ugovore na iznose koje te kompanije nisu same plaćale. Razliku je pokrivala vlasnikova kompanija Abu Dhabi United Group (ADUG), a klub je ceo iznos knjižio kao prihod od sponzora.

Komisija to zove šemom prikrivenog finansiranja. Svaki sponzor plaćao je samo osnovni iznos, „mali deo“ ugovorene sume, dok je veći, takozvani dodatni iznos stizao od vlasnika (AP). Taj vlasnički deo rastao je iz godine u godinu: sa 22,5 miliona funti u sezoni 2009/10. na 134,73 miliona u sezoni 2017/18. Te poslednje sezone u knjigama je stajalo 145,73 miliona funti sponzorstva iz Abu Dabija, a sponzori su platili 11 miliona (Sports Mole).

Komisija je ugovore nazvala lažnim (sham) i utvrdila da su neki svedoci kluba svesno davali neistinite iskaze. Sponzorstvo nije bilo jedini kanal. Aranžman sa kompanijom Fordham oko prava na lik igrača uvećao je prihod za 24,5 miliona funti i sakrio 49,41 milion troškova, a tri dogovora o platama preko vlasnika vredela su još 16,76 miliona. Kad se sve sabere, po našem računu to je oko 921 milion funti iskrivljenih brojki, što objašnjava naslove o „milijardi evra“.

U medijima se ovo zove Mančester siti presuda, iako ju je donela nezavisna disciplinska komisija lige, a ne sud. Klub tvrdi da je nevin i najavio je žalbu.

Zašto je važno odakle novac dolazi

Zato što pravila o finansijama klubova mere zaradu. Sponzorstvo je zarada. Novac vlasnika je ulaganje u kapital, i pravila ga tretiraju drugačije.

Razlika postoji i u samom računovodstvu. Konceptualni okvir međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI, na engleskom IFRS) definiše prihod kao povećanje kapitala, „osim onog koje se odnosi na uplate vlasnika“ (ACCA). Prevedeno: prihod je ono što ti drugi plate za ono što radiš. Kad vlasnik ubaci novac, firma je bogatija, ali nije ništa zaradila.

Na toj razlici stoje pravila fudbala. UEFA-in finansijski fer plej dozvoljavao je klubovima gubitak od 5 miliona evra u tri godine, a do 45 miliona (kasnije 30) samo ako ga pokriju uplate vlasnika (Daniel Geey). Pravila Premijer lige, poznata kao PSR, puštala su do 105 miliona funti gubitka u tri godine, i to iznad 15 miliona samo uz sigurno finansiranje vlasnika (Brabners).

Vlasnik, dakle, sme da pokrije gubitak, ali gubitak zbog toga ne postaje manji. Sponzorstvo ga smanjuje. Ako vlasnikov novac preimenuješ u sponzorstvo, gubitak na papiru nestaje, a klub dobija prostor da troši dalje. Kada je Sitiju u maju 2013. nedostajalo 9,9 miliona funti da ispuni pravila, izmenjeni sponzorski ugovori pojavili su se „u roku od nekoliko dana“, prema nalazu koji prenosi AP. Od 2009. do 2018. Siti je na transfere potrošio 1,2 milijarde funti; 830 miliona prerušenog novca odgovara otprilike 70% tog iznosa (Sky Sports).

Isti trik u ličnim finansijama izgledao bi ovako: roditelji ti krišom plaćaju deo plate preko šefa, da bi banka mislila da zarađuješ više i odobrila ti veći kredit. Banku zanima tvoja plata jer se ponavlja svakog meseca. Poklon može da prestane sutra.

Gde se ista logika primenjuje van ovog slučaja

Svuda gde vlasnik ili neko povezan s njim može da sedi na obe strane posla. Stručni izraz za to su transakcije sa povezanim licima, i za njih postoje posebna pravila.

Najbliži primer je Pari Sen Žermen. Klub je u vlasništvu katarskog državnog fonda, a jedan od njegovih najvećih sponzora bila je katarska turistička organizacija (Qatar Tourism Authority). UEFA je 2014. tom ugovoru dodelila fer vrednost „znatno nižu“ od one koju je klub prijavio. PSŽ je pristao na zadržavanje 60 miliona evra od UEFA-inih isplata, od čega 40 miliona uslovno, i na ograničenje od 21 igrača na evropskom spisku (UEFA).

Premijer liga je u decembru 2021. uvela pravila po kojima posao kluba sa firmom povezanom sa vlasnikom mora da bude po fer tržišnoj vrednosti, odnosno po ceni koju bi platio nepovezan kupac. Siti ih je osporio. Arbitražni tribunal je 2024. utvrdio da su delovi pravila nezakoniti, a 2025. da su prvobitna pravila ništava u celini (Morgan Sports Law). U septembru 2025. klub je ipak prihvatio da su izmenjena pravila važeća i obavezujuća (The Lawyer).

Van fudbala istu ulogu ima standard MRS 24 o povezanim licima. On traži da firma objavi poslove sa licima povezanim sa vlasnicima i upravom, jer takvi poslovi mogu da utiču na dobit i finansijski položaj (IFRS Foundation). Firma čiji je najveći kupac vlasnikova druga firma može da prikaže lep prihod koji bez vlasnika ne bi postojao.

Gde ova priča ima granice

Prva granica: nalaz komisije još nije konačan. Siti tvrdi da je „nevin“ i da ima „obiman skup nepobitnih dokaza“ za svoje stavove (Sky Sports). Žalbu razmatra nova tročlana komisija.

Druga granica je istorija samog slučaja. UEFA je 2020. Sitiju izrekla dvogodišnju zabranu evropskih takmičenja zbog sličnih optužbi za naduvano sponzorstvo. Sportski arbitražni sud (CAS) poništio je zabranu u julu 2020: deo uplata bio je zastareo, a većina veća ocenila je da naduvavanje prihoda nije dokazano. Ostala je kazna od 10 miliona evra umesto 30, i to samo zbog nesaradnje sa istragom (Sky Sports). Ista tvrdnja je jednom pala na dokazima i rokovima. Ovog puta komisija je imala 42 dana saslušanja i 27 svedoka.

Treća granica je u pravilima. Vlasnički novac sam po sebi je dozvoljen; problem nastaje tek kad se predstavi kao zarada. A i pravila se menjaju: od sezone 2026/27. Premijer liga umesto PSR-a primenjuje pravilo po kojem klub na igrače, plate i agente sme da troši do 85% prihoda (SportsPro). I to pravilo meri prihod, pa pitanje odakle novac dolazi ostaje u središtu.

I poslednja: naslovi koji kažu da je klub „proneverio milijardu“ (Sportska centrala) promašuju suštinu. Pronevera znači da je novac nestao. Ovde je novac ušao u klub, samo kroz pogrešna vrata.

Da li će Sitiju oduzeti titule

Ništa još nije odlučeno. Postupak ima dva koraka: žalbu na sam nalaz i posebno saslušanje na kojem se određuje kazna. Rok za žalbu bio je 2. oktobar 2026, a u trenutku pisanja ovog teksta kazna nije bila određena.

Pravila lige dozvoljavaju novčanu kaznu, oduzimanje bodova, izbacivanje iz lige i „drugu meru koju komisija smatra prikladnom“, pa je oduzimanje titula teorijski moguće (Al Jazeera). Slučaj pokriva sezone od 2009/10. do 2017/18, pa su u pitanju samo šampionske titule iz 2012, 2014. i 2018, uz FA kup iz 2011. i Liga kupove iz 2014, 2016. i 2018. Titule osvojene posle 2018. nisu deo ovog slučaja. Prema računici Inside World Football-a, u te tri šampionske sezone klub je prijavio 360 miliona funti sponzorstva, od čega je legitimno bilo 43 miliona (izvor).

Prema izveštaju Dena Roana za BBC, u ligi i među klubovima ima „malo volje“ da se stare titule oduzimaju, ali to ostaje odluka komisije (theScore). Za poređenje, Everton je zbog prekoračenja dozvoljenog gubitka prvo izgubio 10 bodova, smanjenih na 6 posle žalbe. Odluka po žalbi Sitija, po proceni Sky Sports-a, stiže početkom 2027.

Šta ovo znači za tebe

Pitanje „ko plaća prihod“ radi na svakoj firmi. U godišnjem izveštaju postoji napomena o transakcijama sa povezanim licima, i ona pokazuje koliki deo prihoda dolazi od firmi bliskih vlasniku.

Finansijski izveštaji firmi iz Srbije javni su na sajtu Agencije za privredne registre i mogu se pretraživati po nazivu firme ili matičnom broju (APR). Ljudi koji gledaju samo ukupan prihod vide firmu koja raste. Oni koji pogledaju i napomene ponekad vide firmu koja raste dok god joj vlasnik plaća račune.

Isto važi za kućni budžet. Mesec koji se zatvara uz pomoć porodice izgleda isto kao mesec koji se zatvara iz plate, sve dok pomoć ne izostane.

Siti nije lažirao novac. Lažirao je odakle je došao, a prihod koji zavisi od volje vlasnika traje tačno onoliko koliko i ta volja.