Koliko novca je potrebno za sreću? Mit o 75.000 dolara

Svakodnevna sreća prestaje da raste na oko 75.000 dolara godišnjeg prihoda. Taj nalaz iz 2010. potpisuju nobelovac Danijel Kaneman i ekonomista Angus Diton, i on se i danas citira kao dokaz da se ne isplati zarađivati više. Trinaest godina kasnije, Kaneman je pomogao da se taj broj obori. Pitanje koliko novca je potrebno za sreću tako je dobilo precizniji odgovor, a on govori više o tome šta novac rešava nego o tome koliko ga imaš.

Odakle potiče studija o 75.000 dolara

Broj potiče iz rada Kanemana i Ditona objavljenog u časopisu PNAS. Analizirali su više od 450.000 odgovora iz istraživanja Gallup-Healthways Well-Being Index za 2008. i 2009. godinu, na uzorku američkih domaćinstava.

Presudno je šta su merili. Razdvojili su dve stvari koje se u svakodnevnom govoru zovu sreća:

• emocionalno blagostanje (emotional well-being), odnosno kako se osećaš iz dana u dan i koliko često osećaš radost, brigu, tugu ili stres
• procenu života (life evaluation), odnosno koliko si zadovoljan svojim životom kad o njemu razmisliš, na skali od najgoreg do najboljeg mogućeg

Procena života rasla je sa prihodom bez ikakve granice. Emocionalno blagostanje raslo je do oko 75.000 dolara godišnjeg prihoda domaćinstva, a onda se zaravnilo. U naslovima je ostala samo ta druga polovina nalaza, svedena na „novac posle 75.000 dolara ne kupuje sreću”.

Rad je imao i rečenicu koja je prošla gotovo neprimećeno: nizak prihod pojačava emocionalni bol koji prate razvod, bolest i usamljenost. Pokazaće se da je ona bila bliža suštini od samog broja.

Da li sreća raste sa platom i iznad 75.000 dolara?

Kod većine ljudi raste. Godine 2021. Metju Kilingsvort sa škole Wharton Univerziteta u Pensilvaniji objavio je studiju zasnovanu na 1.725.994 izveštaja o raspoloženju od 33.391 zaposlenog Amerikanca. Učesnici su preko aplikacije Track Your Happiness u nasumičnim trenucima tokom dana dobijali pitanje kako se osećaju upravo sada i odgovarali na neprekidnoj skali.

Plato nije našao. Blagostanje je raslo sa logaritmom prihoda, jednako strmo iznad 80.000 dolara kao i ispod te sume. Logaritam ovde znači da svako udvostručenje prihoda donosi približno isti pomak: skok sa 50.000 na 100.000 dolara vredi otprilike koliko i skok sa 100.000 na 200.000. „Ne vidim nikakav prelom na krivoj”, rekao je Kilingsvort za Penn Today.

Dve studije u istom časopisu, sa suprotnim zaključcima. Kaneman i Kilingsvort tada su izabrali suparničku saradnju (adversarial collaboration): istraživači koji se ne slažu zajedno postavljaju test, a nezavisni arbitar pazi da niko ne menja pravila usred igre. Arbitar je bila psihološkinja Barbara Melers.

Rezultat su objavili 2023. pod naslovom „Prihod i emocionalno blagostanje: sukob razrešen”. U podacima su našli tri obrasca:

• kod većine ljudi sreća raste sa prihodom ravnomerno, bez platoa
• kod najsrećnijih se rast iznad 100.000 dolara čak ubrzava
• kod najnesrećnijih, otprilike 15 do 20% ljudi, sreća raste do oko 100.000 dolara i tu staje

Objasnili su i zašto je 2010. izgledalo drugačije. Gallup je pitao da li si juče osećao, recimo, uživanje ili brigu, uz odgovor da ili ne. Kod većine ljudi odgovori o pozitivnim osećanjima bili su gotovo savršeni, pa je merenje razlikovalo uglavnom one kojima je loše (ScienceDaily). Plato iz 2010. bio je, u stvari, plato nesreće. Kad su u Kilingsvortovim podacima izdvojili nesrećne, dobili su isti zastoj.

Zašto novac rešava samo probleme s novcem

Novac kupuje izbor i manje briga oko novca. Tamo gde je problem drugačijeg oblika, dodatni prihod gotovo ništa ne menja.

Kilingsvortova studija iz 2021. dala je i meru za to. Osećaj kontrole nad sopstvenim životom objašnjava 74% veze između prihoda i blagostanja (EurekAlert!). Veći prihod znači da biraš posao, stan, kako ćeš provesti subotu i da li ćeš kod lekara otići odmah ili kad skupiš za pregled. „Kad imaš više novca, imaš više izbora kako da živiš”, kaže Kilingsvort.

Na donjem kraju skale isti mehanizam radi u suprotnom smeru, i to je ona zaboravljena rečenica iz 2010. Nizak prihod ne izaziva razvod ili bolest, ali ih čini težim. Bez rezerve svaka nevolja dobija i finansijski deo: kvar automobila postaje kriza, bolest postaje i dug.

Kod najnesrećnijih sa prihodom iznad 100.000 dolara taj finansijski deo je mahom rešen. Ono što ostaje drugačije je vrste. Autori su to napisali bez ulepšavanja: patnje koje ostaju visok prihod ne ublažava, a kao moguće primere naveli su slomljeno srce, gubitak voljene osobe i kliničku depresiju. Kilingsvort je to sveo na jednu rečenicu: ako si bogat i nesrećan, više novca ti neće pomoći.

Gde se vidi isti obrazac: lutrija i poklon od 10.000 dolara

Isti obrazac pojavljuje se i kad novac stigne slučajno. Za istraživače je to dragoceno, jer tada visina prihoda ne zavisi od osobina čoveka, pa se lakše vidi šta novac sam po sebi menja.

Tim švedskih ekonomista pratio je dobitnike velikih nagrada na švedskim lutrijama i poredio ih sa sličnim igračima koji nisu dobili (Review of Economic Studies, 2020). Zadovoljstvo životom kod dobitnika poraslo je i ostalo više duže od decenije. Glavni pokretač bio je jedan njegov deo, zadovoljstvo sopstvenim finansijama. Efekti na sreću i mentalno zdravlje bili su znatno manji.

Godine 2022. istraživači sa Univerziteta Britanske Kolumbije podelili su po 10.000 dolara dvestotinama ljudi u zemljama od Kenije i Indonezije do Sjedinjenih Država i Australije, uz uslov da novac potroše za tri meseca (PNAS, 2022). Oni sa najnižim prihodima prijavili su u proseku oko tri puta veći rast sreće od onih sa višim (Phys.org). Kod domaćinstava sa više od oko 123.000 dolara godišnje promena je bila mala.

Ista suma, različit efekat, i to tačno onako kako mehanizam predviđa: novac najviše menja tamo gde je novac bio problem.

Gde ova priča prestaje da važi

Gotovo sve što znamo o tome kako idu novac i sreća zasniva se na povezanosti, a dokaz uzroka je mnogo teže dobiti. Podaci uz to dolaze uglavnom iz bogatih zemalja, a istraživači se ne slažu oko tačnog praga.

Uzročnost. Psihološkinja Julija Rorer i njen koautor objavili su 2024. u istom časopisu pismo u kome tvrde da neodgovarajuće pretpostavke o uzroku stoje iza zaključaka iz 2023. Uz njih je stiglo i pismo Rubena Arslana, a autori su na oba odgovorili. Prihod ide zajedno sa zdravljem, obrazovanjem, vrstom posla i porodičnom situacijom, pa je teško razdvojiti šta tačno pravi razliku. Lutrija i eksperiment sa 10.000 dolara su zato važni, jer tu novac stiže slučajno.

Prag. Ekonomista Mikel Benedsen ponovo je analizirao podatke iz rada iz 2023, metodom koja prag traži sama, umesto da ga unapred postavi na 100.000 dolara. Našao je zaravnjenje i van grupe najnesrećnijih, ali tek oko 200.000 dolara godišnje, uz napomenu da je potrebno još istraživanja (Economics Letters, 2024).

Svet izvan SAD. Analiza Gallup World Poll podataka za više od 1,7 miliona ljudi iz 164 zemlje našla je globalni prag od oko 95.000 dolara za zadovoljstvo životom i 60.000 do 75.000 za emocionalno blagostanje, uz velike razlike među regionima. U nekim delovima sveta prihod iznad praga išao je čak uz niže zadovoljstvo, što autori vezuju za materijalne želje i poređenje sa drugima (Purdue University).

Opadajući prinos. Čak i kad sreća raste bez platoa, raste sa logaritmom. Povišica od 500 evra znači mnogo više nekome ko zarađuje 800 evra nego nekome ko zarađuje 8.000.

Šta granica od 75.000 dolara znači u Srbiji

Malo. Iznosi su američki, za domaćinstvo, a prema globalnim podacima prag je u siromašnijim regionima niži.

Prema regionalnom pregledu iste svetske studije, kako ga prenosi ScienceAlert, zadovoljstvo životom u istočnoj Evropi prestaje da raste na oko 45.000 dolara godišnje po osobi. Taj podatak je u prilozima rada, koje nismo mogli da proverimo direktno, pa ga uzmi kao red veličine.

Za poređenje, medijalna neto zarada u Srbiji u julu 2026. bila je 95.036 dinara, oko 810 evra mesečno. Polovina zaposlenih zarađuje manje od toga. Čak i kad se uračunaju niže cene, tipična plata ovde je ispod svih pragova oko kojih se istraživači spore, u zoni u kojoj se svi slažu da novac pomaže.

Šta to znači za tebe

Korisnije pitanje od „koliko je dovoljno” glasi: šta moj novac trenutno rešava?

Ako ti dane kvare kirija, rata kredita, stari dug ili strah od neočekivanog troška, podaci su prilično jednoglasni. Tu veći prihod i finansijska rezerva menjaju svakodnevicu, jer uklanjaju upravo onu vrstu brige koju novac može da ukloni. Ljudi sa rezervom ne postaju imuni na nevolje, ali njihove nevolje ređe dobijaju i finansijski deo.

Ako su računi pokriveni, a nezadovoljstvo ostaje, svaka sledeća povišica nosi manje. Logaritam radi protiv tebe, a ono što smeta možda uopšte nije u novčaniku. U Kilingsvortovim podacima ljudi koji su novac izjednačavali sa uspehom bili su manje srećni od onih koji to nisu činili.

Koristan test je da pogledaš poslednju veću kupovinu ili povišicu i zapitaš se koji problem je rešila. Ako je odgovor konkretan, poput manje brige ili više vremena, novac je radio ono u čemu je dobar. Ako odgovora nema, ni sledeća povišica verovatno neće imati šta da reši. Granica od 75.000 dolara nikad nije bila u novcu. Bila je u vrsti problema.