Nivo 2 · Srednji

Kviz o finansijama, srednji nivo: procenti, kamate i odluke

13 pitanja · oko 12 minuta · ukupno 22 poena

Ovaj kviz o finansijama je za one koji poznaju osnovne pojmove, a još ih nisu primenjivali na brojke. Ako znaš šta su inflacija i kamata, a nisi siguran koliko zapravo gubiš kad novac stoji u fioci, ovo je tvoj nivo.

U kvizu je osam pitanja sa ponuđenim odgovorima, tri računska zadatka i dva otvorena zadatka. Računi su iz svakodnevice: koliko godišnje plaćaš paket tekućeg računa koji ne koristiš, šta ostane od uloga posle rasta od 80% i pada od 48% i koliko inflacija pojede od ušteđevine. Pitanja pokrivaju razliku između makroekonomije i mikroekonomije, podizanje gotovine sa kreditne kartice, razvodnjavanje udela, razlog zbog kog investitori zarađuju manje od fonda i ono što je Mančester siti zapravo uradio. Otvoreni zadaci traže da na novom primeru objasniš paradoks štednje i rizik ortačkog društva.

Posle svakog odgovora vidiš objašnjenje. Računi imaju pomoć i rešenje korak po korak, sa formulom napisanom rečima, jer je ovo za mnoge prvi susret sa procentnim i kamatnim računom. Otvorene odgovore porediš sa uzornim i sam označavaš ključne tačke.

Za ceo kviz treba desetak do dvanaest minuta. Rezultat se na kraju pretvara u akciju koja raste do 25%, a svako promašeno pitanje vodi ka tekstu ili karuselu Sveta Finansija iz kog je nastalo.

  1. Pitanje 1 od 13 · 1 poen

    Koje od sledećih pitanja pripada makroekonomiji?

    Ponuđeni odgovori

    Tačan odgovor: Zašto je nezaposlenost u zemlji ove godine pala?

    Makroekonomija gleda privredu kao celinu i prati BDP, inflaciju, nezaposlenost i kamatnu stopu. Mikroekonomija gleda jedno domaćinstvo, firmu ili tržište. Cena kifle u jednoj pekari, granični trošak fabrike i reakcija kupaca na poskupljenje kafe, odnosno elastičnost, su mikro pitanja. Nezaposlenost cele zemlje je broj koji prati makro.

  2. Pitanje 2 od 13 · 1 poen

    Imaš kreditnu karticu sa beskamatnim periodom od 45 dana. Umesto kupovine, sa nje podigneš 20.000 dinara u gotovini na bankomatu. Šta je kod mnogih banaka u Srbiji tačno?

    Ponuđeni odgovori

    Tačan odgovor: Kamata teče od dana podizanja, uz proviziju

    Beskamatni period kod kreditne kartice obično važi za kupovinu. Za podizanje gotovine kod mnogih banaka ne važi: kamata se računa od dana podizanja, a uz nju ide i provizija, često 2 do 3%. Ima i banaka kod kojih grejs period važi i za keš, pa presuđuju uslovi tvoje kartice. Gotovina sa kreditne kartice je jedna od najskupljih pozajmica.

  3. Pitanje 3 od 13 · 1 poen

    Imaš 40% firme koja vredi 100.000 evra. Investitor uloži 100.000 evra novog novca i za to dobije novi udeo, pa firma posle toga vredi 200.000 evra. Šta se desilo sa tvojim udelom?

    Ponuđeni odgovori

    Tačan odgovor: Procenat je pao na 20%, a vrednost je ostala 40.000 evra

    Investitor je za 100.000 evra dobio polovinu firme koja sada vredi 200.000. Svi stari udeli su se prepolovili, pa tvojih 40% postaje 20%. Vrednost je ista: 20% od 200.000 je 40.000 evra. To je razvodnjavanje. Procenat pada sa svakim novim investitorom, a vrednost udela raste samo ako firma posle ulaganja poraste više od novca koji je ušao.

  4. Pitanje 4 od 13 · 1 poen

    Fond je za deset godina donosio u proseku 18% godišnje, a prosečan dolar koji su investitori u njega uložili gubio je oko 11% godišnje. Šta najbolje objašnjava razliku?

    Ponuđeni odgovori

    Tačan odgovor: Ulazili su posle dobrih, a izlazili posle loših godina

    Prinos fonda meri kao da je neko uložio jednom i ništa nije dirao. Prinos investitora meri koliko je zaradio svaki dolar dok je bio u fondu. Kad najviše novca uđe pred najgoru godinu, ta godina pogodi mnogo više dolara. Tako je bilo sa fondom CGM Focus: posle rasta od 80% ušlo je 2,6 milijardi dolara, a sledeće godine fond je pao 48%.

  5. Pitanje 5 od 13 · 1 poen

    Fabrika uzvodno pušta otpad u reku, a ribari nizvodno ulove manje ribe. Ribari nisu kupci fabrike, pa njihov gubitak ne ulazi ni u jednu cenu. Kako se zove ovaj trošak i ko ga po pravilu meri?

    Ponuđeni odgovori

    Tačan odgovor: Eksternalija; meri je država, propisima i procenom

    Eksternalija je šteta ili korist koju tuđi posao napravi tebi, a da se ne vidi u ceni. Pošto cena ne može da je izmeri, to rade propisi, studije uticaja i analiza troškova i koristi. Gde se takva procena prepusti slobodnoj odluci nadležnog, otvara se prostor za korupciju. To je jedan od četiri mehanizma koje opisuje Slobodan Maksimović.

  6. Pitanje 6 od 13 · 1 poen

    Pravila dozvoljavaju fudbalskom klubu da troši približno onoliko koliko zaradi. Vlasnik pokrije gubitak od 50 miliona svojim novcem. Šta se menja ako isti iznos u knjigama stoji kao sponzorstvo?

    Ponuđeni odgovori

    Tačan odgovor: Gubitak na papiru nestaje, pa klub sme da troši više

    Sponzorstvo se računa kao prihod, pa smanjuje gubitak. Novac vlasnika je ulaganje: klub je bogatiji, ali ništa nije zaradio, pa gubitak ostaje gubitak. Kad se vlasnikov novac preimenuje u sponzorstvo, gubitak na papiru nestaje i klub dobija prostor da troši dalje. To je nezavisna komisija utvrdila za 830,69 miliona funti u slučaju Mančester sitija.

  7. Pitanje 7 od 13 · 1 poen

    Studija iz 2010. merila je dve stvari: kako se ljudi osećaju iz dana u dan i koliko su zadovoljni životom kad o njemu razmisle. Šta je od toga prestalo da raste na oko 75.000 dolara godišnjeg prihoda?

    Ponuđeni odgovori

    Tačan odgovor: Samo svakodnevno raspoloženje, emocionalno blagostanje

    Danijel Kaneman i Angus Diton razdvojili su emocionalno blagostanje i procenu života. Procena života rasla je sa prihodom bez granice, a zastoj na oko 75.000 dolara pokazalo je samo svakodnevno raspoloženje. U naslovima je ostala samo ta polovina nalaza, pa se broj počeo citirati kao granica sreće za sve.

  8. Pitanje 8 od 13 · 1 poen

    Prema pisanju medija, po novom modelu evroligaški klub sa trajnom licencom zadržava 65% TV prihoda sa svog domaćeg tržišta, a ostatak ide u zajednički fond. Od čega po tom modelu najviše zavisi koliko će klub zaraditi od TV prava?

    Ponuđeni odgovori

    Tačan odgovor: Od vrednosti TV ugovora na njegovom domaćem tržištu

    Klub zadržava procenat onoga što vredi njegovo domaće tržište, pa veće i gledanije tržište donosi više. Cena licence tu ne pomaže: ona kupuje mesto za stolom, a ne veći TV ugovor. Vrednost srpskog ugovora za Evroligu nije javna, pa se povrat od TV prava za večite zasad ne može tačno izračunati.

  9. Pitanje 9 od 13 · 2 poena

    Svaka banka u Srbiji mora da ponudi platni račun sa osnovnim uslugama (račun, debitna kartica, mobilno bankarstvo) za najviše 150 dinara mesečno. Tvoj paket košta 1.000 dinara mesečno, a koristiš samo karticu i aplikaciju. Koliko godišnje plaćaš više nego što bi plaćao za osnovni račun? Zaokruži na ceo dinar.

    Nagoveštaj: Prvo nađi mesečnu razliku, pa je pomnoži brojem meseci u godini.

    Tačan rezultat: 10.200 RSD

    Rešenje korak po korak

    1. Godišnja razlika = (cena paketa − cena osnovnog računa) × 12.
    2. 1.000 − 150 = 850 dinara mesečno
    3. 850 × 12 = 10.200
    4. Rezultat: 10.200 dinara godišnje.

    Mala mesečna naknada se lako previdi, a za godinu dana postaje ozbiljan iznos. Pravo na osnovni račun imaš i kad već imaš račun u banci, uz gašenje starog. Cene svih usluga stoje u tarifi banke.

  10. Pitanje 10 od 13 · 2 poena

    Uložiš 1.000 evra u fond. Prve godine fond poraste 80%, a druge padne 48%. Koliko vredi tvoj ulog na kraju druge godine? Zaokruži na ceo evro.

    Nagoveštaj: Procenti se ne sabiraju. Drugu promenu računaš od iznosa koji imaš posle prve godine.

    Tačan rezultat: 936 €

    Rešenje korak po korak

    1. Svaku promenu računaš od iznosa na koji se odnosi: kraj = početak × (1 + rast) × (1 − pad).
    2. Posle prve godine: 1.000 × 1,80 = 1.800 evra
    3. Posle druge godine: 1.800 × 0,52 = 936 evra
    4. Rezultat: 936 evra, oko 6,4% manje od uloga.

    Rast od 80% i pad od 48% zvuče kao dobitak od 32 poena, a ulog je ipak manji. Pad se računa od veće sume, pa odnese više evra nego što je rast doneo. Ko je ušao tek posle rasta, osetio je samo pad od 48%.

  11. Pitanje 11 od 13 · 2 poena

    Imaš 200.000 dinara u gotovini kod kuće. Za godinu dana cene u proseku porastu 5%. Koliko vredi tih 200.000 dinara izraženo u današnjim cenama? Zaokruži na ceo dinar.

    Nagoveštaj: Ista roba za godinu dana košta 1,05 puta više nego danas. Iznos podeli tim brojem.

    Tačan rezultat: 190.476 RSD

    Rešenje korak po korak

    1. Vrednost u današnjim cenama = iznos ÷ (1 + inflacija).
    2. 200.000 ÷ 1,05 = 190.476,19
    3. Rezultat: oko 190.476 dinara.

    Gotovina za godinu dana kupuje oko 4,8% manje. Račun 200.000 × 0,95 = 190.000 deluje logično, ali ide u pogrešnom smeru: cene su porasle 5% u odnosu na današnje, pa se deli sa 1,05. Na većim iznosima i dužim periodima razlika raste.

  12. Pitanje 12 od 13 · 4 poena

    Privreda je u recesiji. Svako domaćinstvo u tvojoj zgradi odluči da troši manje i štedi više. U četiri do šest rečenica objasni zašto je ta odluka razumna za svako domaćinstvo pojedinačno i šta može da se desi ako tako postupi skoro cela zemlja.

    Uzoran odgovor

    Za jedno domaćinstvo veća štednja je razumna: troši manje nego što zarađuje, pravi rezervu i smanjuje rizik, a privreda razliku ne oseti. Kad isto uradi skoro cela zemlja, ukupna potrošnja naglo padne. Firme prodaju manje, pa zapošljavaju manje i smanjuju plate, i prihodi domaćinstava padaju. Iz manjih prihoda može da se uštedi manje, pa ukupna štednja ne raste, a može i da padne. To je Kejnsov paradoks štednje: ono što je pametno za jednog nije uvek pametno za sve. Efekat je najjači u recesiji, kad kamate ne mogu dovoljno da padnu.

    Označi ključne tačke koje si pokrio. Svaka nosi jedan poen.

  13. Pitanje 13 od 13 · 4 poena

    Ti i dva prijatelja osnivate firmu kao ortačko društvo. Oni dobijaju po 45%, a ti 10%. Oni nemaju nikakvu imovinu, a ti imaš stan i ušteđevinu. Firma prihvata veliku porudžbinu kupca koji često kasni sa plaćanjem i za nju pozajmljuje novac. U četiri do šest rečenica objasni koliki rizik zapravo nosiš i šta bi promenio d.o.o.

    Uzoran odgovor

    U ortačkom društvu svaki ortak za dugove firme odgovara celom svojom imovinom, koliki god da mu je udeo. Ako kupac ne plati i firma ne može da vrati pozajmicu, poverioci mogu da naplate od svakog ortaka, a ja sam jedini koji ima šta da izgubi. Sa 10% firme rizikujem 100% onoga što imam. U d.o.o.-u bih odgovarao samo onim što sam uložio u firmu, osim ako bi firma bila zloupotrebljena. Pre pitanja koliko mogu da zaradim važnije je pitanje koliko mogu da izgubim, a to određuje pravni oblik firme.

    Označi ključne tačke koje si pokrio. Svaka nosi jedan poen.

Rezultat

Tvoja akcija

Gde da ponoviš

    Sledeći nivo: Napredni Svi testovi

    Informativno, nije investicioni savet.