Ниво 1 · Почетник

Тест финансијске писмености за почетнике: новац и одлуке

13 питања · око 10 минута · укупно 22 поена

Ово је тест финансијске писмености за почетнике: за оне који прате теме о новцу, а до сада нису рачунали ништа о својој плати, штедњи или рачуну у банци. Предзнање не треба, само папир и оловка или калкулатор на телефону.

Тест има осам питања са понуђеним одговорима, три кратка рачуна и два отворена задатка. Питања покривају свакодневне ситуације: како банка зарађује на твом новцу, колико кошта подизање готовине на мору, шта је инфлација, а шта само поскупљење једне ствари, ко одговара за дугове фирме и да ли новац купује срећу. Успут ћеш срести и појмове као што су аверзија према губитку и јавна добра, увек објашњене на примеру.

Како ради: бираш одговор, потврђујеш га, па тек онда видиш објашњење, и кад погодиш и кад промашиш. Код рачуна добијаш помоћ и решење корак по корак. Отворене задатке пишеш својим речима, а онда их поредиш са узорним одговором и сам означаваш које си кључне тачке покрио.

За цео тест треба око десет минута. На крају твој резултат постаје акција на графикону: што више бодова, то виша зелена линија, све до раста од 25%. Уз свако промашено питање добијаш линк ка тексту или каруселу из ког потиче, па знаш где да прочиташ више.

Питања су настала из карусела и текстова Света Финансија. Кад савладаш овај ниво, следећи је средњи.

  1. Питање 1 од 13 · 1 поен

    Кафа у твом кафићу поскупи 20%, а цене скоро свега осталог у продавницама остану исте. Како економисти зову ову промену?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Промена релативне цене једног производа

    Инфлација је кад поскупљује скоро све одједном, а мери се индексом потрошачких цена, корпом много производа и услуга. Кад поскупи једна ствар, мења се њена релативна цена: кафа је сада скупља у односу на остало. Тим сигналом тржиште јавља где нечега фали. Пад куповне моћи динара видео би се на скоро свим ценама, не само на кафи.

  2. Питање 2 од 13 · 1 поен

    Банка ти на штедњу плаћа 2% годишње, а исти новац позајми другом клијенту уз камату од 9% годишње. Како се зове овај извор зараде банке?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Каматна разлика између кредита и штедње

    Банка зарађује на разлици између камате коју наплаћује и камате коју плаћа, овде 7 процентних поена. Накнаде су други велики извор зараде, али се у овом примеру ниједна не помиње. Обе врсте зараде су законите и стоје у тарифи и уговору, па је читање тарифе једини начин да знаш колико банка зарађује баш на теби.

  3. Питање 3 од 13 · 1 поен

    Губитак од 100 евра те погоди јаче него што те обрадује добитак од 100 евра. Како психолози зову ову склоност?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Аверзија према губитку

    Аверзија према губитку значи да губитак доживљавамо јаче него једнако велик добитак, у просеку отприлике двоструко. Појам су увели психолози Данијел Канеман и Амос Тверски. Лако се меша са аверзијом према ризику, која описује бирање сигурнијег исхода уместо неизвесног. Неко може мало да мари за ризик, а да га сваки губитак ипак јако погађа.

  4. Питање 4 од 13 · 1 поен

    Фирма остане дужна више него што има имовине. Ко по закону у Србији за те дугове одговара целом својом личном имовином?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Предузетник, јер он и фирма одговарају као једно

    Предузетник за обавезе из пословања одговара целом својом имовином: станом, колима, штедњом. Члан д.о.о.-а одговара само оним што је уложио у фирму, осим ако фирму злоупотреби. Величина удела ту не одлучује ништа. Пре него што питаш колико можеш да зарадиш, вреди питати колико можеш да изгубиш, а то одређује правни облик фирме.

  5. Питање 5 од 13 · 1 поен

    Годинама се цитирало да срећа престаје да расте после 75.000 долара годишњег прихода. Заједничка студија из 2023, у којој је учествовао и аутор тог броја, поново је анализирала податке. Шта је нашла за већину људи?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Срећа расте и изнад 100.000 долара

    Код већине људи срећа расте са приходом и изнад 100.000 долара, а код најсрећнијих се раст чак убрзава. Застој на око 100.000 долара показала је само група најнесрећнијих, отприлике 15 до 20% људи. Број од 75.000 долара потиче из студије из 2010, а нобеловац Данијел Канеман је 2023. помогао да се исправи. Реч је о повезаности у америчким подацима.

  6. Питање 6 од 13 · 1 поен

    Власник фудбалског клуба преко своје компаније уплати клубу 100 милиона евра, а клуб то у књигама упише као новац од спонзора. Шта је ту спорно?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Власников новац је приказан као зарада клуба

    Власник сме да уложи свој новац у клуб. Не сме да га назове спонзорством, јер се спонзорство рачуна као зарада, а поклон од власника не. Новац је у оваквом случају стваран, па наслови о „лажној милијарди“ промашују: лажно је порекло. То је независна комисија Премијер лиге 2026. утврдила за Манчестер сити.

  7. Питање 7 од 13 · 1 поен

    Улично осветљење користе сви који прођу улицом, а нико га не купује појединачно. Фирми се не исплати да га сама постави и наплаћује, па га гради или наручује држава. Како економисти зову оваква добра?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Јавна добра

    Јавна добра користе сви, а тешко је било кога искључити, па се приватној фирми не исплати да их продаје. О њима због тога одлучује држава, по критеријумима мање егзактним него кад купац бира ценом. У раду Слободана Максимовића то је једно од четири места где тржиште оставља простор корупцији. Екстерналија је нешто друго: штета или корист коју туђи посао направи теби.

  8. Питање 8 од 13 · 1 поен

    Кошаркашка лига дели наградни фонд по пласману: победник је једне сезоне добио 2,4 милиона евра, клуб са 10. места 600.000, а клуб са 15. места 225.000. Шта то значи за клуб који је платио скупо место у лиги?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Поврат из фонда зависи од тога како клуб игра

    Наградни фонд плаћа пласман: што је клуб више на табели, то добија више. Место у лиги отвара приступ том новцу, а поврат долази од онога што клуб уради после уплате. Исто важи за сваку инвестицију: уплата на почетку је тек први корак, а вредност ствара рад који следи.

  9. Питање 9 од 13 · 2 поена

    Ако цене расту 3% годишње, колико ће за годину дана коштати корпа намирница која данас кошта 20.000 динара? Заокружи на цео динар.

    Наговештај: 3% од 20.000 је 20.000 × 0,03. Тај износ додај на данашњу цену.

    Тачан резултат: 20.600 RSD

    Решење корак по корак

    1. Нова цена је стара цена увећана за 3% од ње: нова цена = стара цена × (1 + 0,03).
    2. 20.000 × 1,03 = 20.600
    3. Резултат: 20.600 динара.

    Инфлација мери просек целе корпе: неке ствари поскупе више, неке мање или нимало. Раст од 3% годишње значи да за исту корпу сваке године треба нешто више новца, чак и кад ниједна појединачна цена не скочи нагло.

  10. Питање 10 од 13 · 2 поена

    Независна комисија Премијер лиге утврдила је да је Манчестер сити од 2009. до 2018. уписао 949,94 милиона фунти спонзорства од компанија из Абу Дабија. Сами спонзори платили су 119,25 милиона. Колики проценат уписаног спонзорства су стварно платили спонзори? Заокружи на једну децималу.

    Наговештај: Проценат се рачуна као део подељен целином, па помножен са 100.

    Тачан резултат: 12,6%

    Решење корак по корак

    1. Удео у процентима = плаћено ÷ уписано × 100.
    2. 119,25 ÷ 949,94 = 0,1255
    3. 0,1255 × 100 = 12,55, заокружено 12,6
    4. Резултат: око 12,6%.

    Од сваких 100 фунти „спонзорства“ спонзори су платили око 13. Остатак, 830,69 милиона фунти или око 87%, платила је власникова компанија. Новац је био прави, а у књигама је изгледао као зарада од спонзора.

  11. Питање 11 од 13 · 2 поена

    Твоја банка за подизање готовине у иностранству наплаћује провизију од 1%, али најмање 5 евра. На мору подигнеш 50 евра. Колики проценат подигнутог износа оде на провизију? Заокружи на цео број.

    Наговештај: Прво израчунај 1% од 50 евра и упореди га са 5 евра. Банка наплаћује већи од та два износа.

    Тачан резултат: 10%

    Решење корак по корак

    1. Провизија је већи од два износа: 1% од подигнуте суме или 5 евра.
    2. 1% од 50 евра је 0,50 евра, што је мање од 5, па банка наплаћује 5 евра.
    3. 5 ÷ 50 × 100 = 10
    4. Резултат: 10% подигнутог износа.

    Код минималне провизије мали износи су најскупљи: 1% стварно важи тек од 500 евра навише. Плаћање картицом код трговца је најчешће без ове провизије, а услови стоје у тарифи банке.

  12. Питање 12 од 13 · 4 поена

    Твоја другарица је пре месец дана уложила део уштеђевине у акцијски фонд, са идејом да га држи десет година. Проверава га свако јутро, и после три црвена дана заредом каже да ће све продати. У три до пет реченица објасни шта јој се вероватно дешава и које би јој питање више помогло.

    Узоран одговор

    Три црвена дана заредом су на берзи обична ствар: на кратак рок цене падају скоро једнако често као што расту, а на дуг рок расту много чешће. Кад свако јутро гледа, види много малих губитака, а губитак боли јаче него што добитак радује. Ако сада прода, привремени пад претвара у стварни губитак, а најбољи дани на берзи обично долазе близу најгорих, па може да пропусти опоравак. Корисније питање од „да ли да изађем?“ гласи „кад ми овај новац стварно треба?“. Ако је одговор за десет година, три дана пада мало говоре о њеном улогу.

    Означи кључне тачке које си покрио. Свака носи један поен.

  13. Питање 13 од 13 · 4 поена

    Двојица пријатеља добију исту повишицу од 300 евра месечно. Први је до сада једва плаћао кирију и рату кредита. Други одавно нема брига око рачуна, али је несрећан откако је остао без партнерке. У три до пет реченица објасни коме ће повишица вероватно више променити свакодневицу и зашто.

    Узоран одговор

    Првом ће повишица вероватно више променити свакодневицу. Његова брига је новац: кирија, рата и страх од неочекиваног трошка, а додатних 300 евра уклања управо ту врсту бриге и даје му више избора. Други већ има покривене рачуне, а његова несрећа долази од сломљеног срца, проблема који новац не решава. Истраживања показују да новац помаже све док проблем није новац. Уз то, иста сума значи више некоме ко зарађује мање. Реч је о повезаности у подацима, па ниједном од њих повишица не гарантује срећу.

    Означи кључне тачке које си покрио. Свака носи један поен.

Резултат

Твоја акција

Где да поновиш

    Следећи ниво: Средњи Сви тестови

    Информативно, није инвестициони савет.