Ниво 2 · Средњи

Квиз о финансијама, средњи ниво: проценти, камате и одлуке

13 питања · око 12 минута · укупно 22 поена

Овај квиз о финансијама је за оне који познају основне појмове, а још их нису примењивали на бројке. Ако знаш шта су инфлација и камата, а ниси сигуран колико заправо губиш кад новац стоји у фиоци, ово је твој ниво.

У квизу је осам питања са понуђеним одговорима, три рачунска задатка и два отворена задатка. Рачуни су из свакодневице: колико годишње плаћаш пакет текућег рачуна који не користиш, шта остане од улога после раста од 80% и пада од 48% и колико инфлација поједе од уштеђевине. Питања покривају разлику између макроекономије и микроекономије, подизање готовине са кредитне картице, разводњавање удела, разлог због ког инвеститори зарађују мање од фонда и оно што је Манчестер сити заправо урадио. Отворени задаци траже да на новом примеру објасниш парадокс штедње и ризик ортачког друштва.

После сваког одговора видиш објашњење. Рачуни имају помоћ и решење корак по корак, са формулом написаном речима, јер је ово за многе први сусрет са процентним и каматним рачуном. Отворене одговоре поредиш са узорним и сам означаваш кључне тачке.

За цео квиз треба десетак до дванаест минута. Резултат се на крају претвара у акцију која расте до 25%, а свако промашено питање води ка тексту или каруселу Света Финансија из ког је настало.

  1. Питање 1 од 13 · 1 поен

    Које од следећих питања припада макроекономији?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Зашто је незапосленост у земљи ове године пала?

    Макроекономија гледа привреду као целину и прати БДП, инфлацију, незапосленост и каматну стопу. Микроекономија гледа једно домаћинство, фирму или тржиште. Цена кифле у једној пекари, гранични трошак фабрике и реакција купаца на поскупљење кафе, односно еластичност, су микро питања. Незапосленост целе земље је број који прати макро.

  2. Питање 2 од 13 · 1 поен

    Имаш кредитну картицу са бескаматним периодом од 45 дана. Уместо куповине, са ње подигнеш 20.000 динара у готовини на банкомату. Шта је код многих банака у Србији тачно?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Камата тече од дана подизања, уз провизију

    Бескаматни период код кредитне картице обично важи за куповину. За подизање готовине код многих банака не важи: камата се рачуна од дана подизања, а уз њу иде и провизија, често 2 до 3%. Има и банака код којих грејс период важи и за кеш, па пресуђују услови твоје картице. Готовина са кредитне картице је једна од најскупљих позајмица.

  3. Питање 3 од 13 · 1 поен

    Имаш 40% фирме која вреди 100.000 евра. Инвеститор уложи 100.000 евра новог новца и за то добије нови удео, па фирма после тога вреди 200.000 евра. Шта се десило са твојим уделом?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Проценат је пао на 20%, а вредност је остала 40.000 евра

    Инвеститор је за 100.000 евра добио половину фирме која сада вреди 200.000. Сви стари удели су се преполовили, па твојих 40% постаје 20%. Вредност је иста: 20% од 200.000 је 40.000 евра. То је разводњавање. Проценат пада са сваким новим инвеститором, а вредност удела расте само ако фирма после улагања порасте више од новца који је ушао.

  4. Питање 4 од 13 · 1 поен

    Фонд је за десет година доносио у просеку 18% годишње, а просечан долар који су инвеститори у њега уложили губио је око 11% годишње. Шта најбоље објашњава разлику?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Улазили су после добрих, а излазили после лоших година

    Принос фонда мери као да је неко уложио једном и ништа није дирао. Принос инвеститора мери колико је зарадио сваки долар док је био у фонду. Кад највише новца уђе пред најгору годину, та година погоди много више долара. Тако је било са фондом CGM Focus: после раста од 80% ушло је 2,6 милијарди долара, а следеће године фонд је пао 48%.

  5. Питање 5 од 13 · 1 поен

    Фабрика узводно пушта отпад у реку, а рибари низводно улове мање рибе. Рибари нису купци фабрике, па њихов губитак не улази ни у једну цену. Како се зове овај трошак и ко га по правилу мери?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Екстерналија; мери је држава, прописима и проценом

    Екстерналија је штета или корист коју туђи посао направи теби, а да се не види у цени. Пошто цена не може да је измери, то раде прописи, студије утицаја и анализа трошкова и користи. Где се таква процена препусти слободној одлуци надлежног, отвара се простор за корупцију. То је један од четири механизма које описује Слободан Максимовић.

  6. Питање 6 од 13 · 1 поен

    Правила дозвољавају фудбалском клубу да троши приближно онолико колико заради. Власник покрије губитак од 50 милиона својим новцем. Шта се мења ако исти износ у књигама стоји као спонзорство?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Губитак на папиру нестаје, па клуб сме да троши више

    Спонзорство се рачуна као приход, па смањује губитак. Новац власника је улагање: клуб је богатији, али ништа није зарадио, па губитак остаје губитак. Кад се власников новац преименује у спонзорство, губитак на папиру нестаје и клуб добија простор да троши даље. То је независна комисија утврдила за 830,69 милиона фунти у случају Манчестер ситија.

  7. Питање 7 од 13 · 1 поен

    Студија из 2010. мерила је две ствари: како се људи осећају из дана у дан и колико су задовољни животом кад о њему размисле. Шта је од тога престало да расте на око 75.000 долара годишњег прихода?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Само свакодневно расположење, емоционално благостање

    Данијел Канеман и Ангус Дитон раздвојили су емоционално благостање и процену живота. Процена живота расла је са приходом без границе, а застој на око 75.000 долара показало је само свакодневно расположење. У насловима је остала само та половина налаза, па се број почео цитирати као граница среће за све.

  8. Питање 8 од 13 · 1 поен

    Према писању медија, по новом моделу евролигашки клуб са трајном лиценцом задржава 65% ТВ прихода са свог домаћег тржишта, а остатак иде у заједнички фонд. Од чега по том моделу највише зависи колико ће клуб зарадити од ТВ права?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Од вредности ТВ уговора на његовом домаћем тржишту

    Клуб задржава проценат онога што вреди његово домаће тржиште, па веће и гледаније тржиште доноси више. Цена лиценце ту не помаже: она купује место за столом, а не већи ТВ уговор. Вредност српског уговора за Евролигу није јавна, па се поврат од ТВ права за вечите засад не може тачно израчунати.

  9. Питање 9 од 13 · 2 поена

    Свака банка у Србији мора да понуди платни рачун са основним услугама (рачун, дебитна картица, мобилно банкарство) за највише 150 динара месечно. Твој пакет кошта 1.000 динара месечно, а користиш само картицу и апликацију. Колико годишње плаћаш више него што би плаћао за основни рачун? Заокружи на цео динар.

    Наговештај: Прво нађи месечну разлику, па је помножи бројем месеци у години.

    Тачан резултат: 10.200 RSD

    Решење корак по корак

    1. Годишња разлика = (цена пакета − цена основног рачуна) × 12.
    2. 1.000 − 150 = 850 динара месечно
    3. 850 × 12 = 10.200
    4. Резултат: 10.200 динара годишње.

    Мала месечна накнада се лако превиди, а за годину дана постаје озбиљан износ. Право на основни рачун имаш и кад већ имаш рачун у банци, уз гашење старог. Цене свих услуга стоје у тарифи банке.

  10. Питање 10 од 13 · 2 поена

    Уложиш 1.000 евра у фонд. Прве године фонд порасте 80%, а друге падне 48%. Колико вреди твој улог на крају друге године? Заокружи на цео евро.

    Наговештај: Проценти се не сабирају. Другу промену рачунаш од износа који имаш после прве године.

    Тачан резултат: 936 €

    Решење корак по корак

    1. Сваку промену рачунаш од износа на који се односи: крај = почетак × (1 + раст) × (1 − пад).
    2. После прве године: 1.000 × 1,80 = 1.800 евра
    3. После друге године: 1.800 × 0,52 = 936 евра
    4. Резултат: 936 евра, око 6,4% мање од улога.

    Раст од 80% и пад од 48% звуче као добитак од 32 поена, а улог је ипак мањи. Пад се рачуна од веће суме, па однесе више евра него што је раст донео. Ко је ушао тек после раста, осетио је само пад од 48%.

  11. Питање 11 од 13 · 2 поена

    Имаш 200.000 динара у готовини код куће. За годину дана цене у просеку порасту 5%. Колико вреди тих 200.000 динара изражено у данашњим ценама? Заокружи на цео динар.

    Наговештај: Иста роба за годину дана кошта 1,05 пута више него данас. Износ подели тим бројем.

    Тачан резултат: 190.476 RSD

    Решење корак по корак

    1. Вредност у данашњим ценама = износ ÷ (1 + инфлација).
    2. 200.000 ÷ 1,05 = 190.476,19
    3. Резултат: око 190.476 динара.

    Готовина за годину дана купује око 4,8% мање. Рачун 200.000 × 0,95 = 190.000 делује логично, али иде у погрешном смеру: цене су порасле 5% у односу на данашње, па се дели са 1,05. На већим износима и дужим периодима разлика расте.

  12. Питање 12 од 13 · 4 поена

    Привреда је у рецесији. Свако домаћинство у твојој згради одлучи да троши мање и штеди више. У четири до шест реченица објасни зашто је та одлука разумна за свако домаћинство појединачно и шта може да се деси ако тако поступи скоро цела земља.

    Узоран одговор

    За једно домаћинство већа штедња је разумна: троши мање него што зарађује, прави резерву и смањује ризик, а привреда разлику не осети. Кад исто уради скоро цела земља, укупна потрошња нагло падне. Фирме продају мање, па запошљавају мање и смањују плате, и приходи домаћинстава падају. Из мањих прихода може да се уштеди мање, па укупна штедња не расте, а може и да падне. То је Кејнсов парадокс штедње: оно што је паметно за једног није увек паметно за све. Ефекат је најјачи у рецесији, кад камате не могу довољно да падну.

    Означи кључне тачке које си покрио. Свака носи један поен.

  13. Питање 13 од 13 · 4 поена

    Ти и два пријатеља оснивате фирму као ортачко друштво. Они добијају по 45%, а ти 10%. Они немају никакву имовину, а ти имаш стан и уштеђевину. Фирма прихвата велику поруџбину купца који често касни са плаћањем и за њу позајмљује новац. У четири до шест реченица објасни колики ризик заправо носиш и шта би променио д.о.о.

    Узоран одговор

    У ортачком друштву сваки ортак за дугове фирме одговара целом својом имовином, колики год да му је удео. Ако купац не плати и фирма не може да врати позајмицу, повериоци могу да наплате од сваког ортака, а ја сам једини који има шта да изгуби. Са 10% фирме ризикујем 100% онога што имам. У д.о.о.-у бих одговарао само оним што сам уложио у фирму, осим ако би фирма била злоупотребљена. Пре питања колико могу да зарадим важније је питање колико могу да изгубим, а то одређује правни облик фирме.

    Означи кључне тачке које си покрио. Свака носи један поен.

Резултат

Твоја акција

Где да поновиш

    Следећи ниво: Напредни Сви тестови

    Информативно, није инвестициони савет.