Ниво 1 · Почетник · Серија Сањос
Квиз о новцу за почетнике: цене, берза и преговарање
Ово је квиз о новцу за почетнике, из серије Сањос: за оне који прате теме о новцу, а до сада нису рачунали ништа о ценама, берзи или преговорима. Предзнање не треба, само калкулатор на телефону.
Квиз има осам питања са понуђеним одговорима, три кратка рачуна и два отворена задатка. Питања крећу од свакодневних ситуација: зашто ти флаша од 15.000 динара на сплаву не смета, а 5.000 у маркету би те разбеснело, шта значи кад фирма излази на берзу, да ли су 2 билиона исто што и амерички 2 billion и ко у преговору треба први да каже цену. Успут ћеш срести појмове као што су референтна цена и ефекат поседовања, увек објашњене на примеру.
Како ради: бираш одговор, потврђујеш га, па тек онда видиш објашњење, и кад погодиш и кад промашиш. Код рачуна добијаш наговештај и решење корак по корак. Отворене задатке пишеш својим речима, а онда их поредиш са узорним одговором и сам означаваш које си кључне тачке покрио.
За цео квиз треба око десет минута. На крају твој резултат постаје акција на графикону: што више бодова, то виша зелена линија, све до раста од 25%. Уз свако промашено питање добијаш линк ка тексту и каруселу из ког потиче.
Питања су настала из четири текста Света Финансија: о референтној цени, о изласку Anthropic-а на берзу и о преговарању са стране продавца и са стране купца.
- 8 питања са понуђеним одговорима
- 3 рачунска задатка
- 2 отворена задатка
-
За флашу воде у добром ресторану без поговора платиш десет евра, а у продавници би те за исту флашу наљутило и 400 динара. Како се зове цена коју за неку ствар на одређеном месту очекујеш и сматраш поштеном, па са њом поредиш сваки ценовник?
Тачан одговор: Референтна цена
Референтна цена је мера коју носиш у глави за одређено место: у ресторану је висока, у продавници ниска, па иста цифра на једном месту делује нормално, а на другом као пљачка. Појам је у економију увео Ричард Талер 1985. Резервациона цена је граница у преговору, најнижа цена коју продавац прихвата или највиша коју купац даје. Набавна цена је оно што је трговац сам платио робу.
-
Уметник Бенкси је 2013. у њујоршком Централ парку поставио тезгу са оригиналним потписаним сликама по 60 долара комад, и за цео дан зарадио 420 долара. Две слике са те тезге продате су 2014. на аукцији у Лондону за 125.000 фунти. Шта се између та два тренутка променило?
Тачан одговор: Место продаје и поверење купаца да су слике праве
Слике су исте. На тезги у парку, иза које је седео старији продавац, пролазници нису очекивали уметнину, а део њих вероватно није ни веровао да су слике праве. На аукцији су сала, каталог и име куће поставили сасвим другу меру. Инфлација за годину дана не објашњава разлику од више стотина пута. Ово није чист оглед, јер се уз место мењало и поверење, али добро показује колико околина утиче на цену.
-
Фирма која је до сада припадала оснивачима и инвеститорима први пут нуди своје акције свима, на берзи. Како се зове тај догађај?
Тачан одговор: Прва јавна понуда (IPO)
Прва јавна понуда, на енглеском initial public offering или IPO, тренутак је кад акције фирме први пут постану доступне свима. Ко купи акцију постаје сувласник и добија право на део онога што ће фирма зарадити од тог дана. Конвертибилно финансирање је новац који инвеститори дају фирми уз право да га касније претворе у акције, и дешава се пре берзе, међу малим бројем улагача. Дивиденда је исплата дела добити акционарима, а откуп сопствених акција обично ради фирма која је већ на берзи.
-
У америчкој вести пише да фирма тражи процену од 2 trillion dollars. Како тај износ гласи на српском?
Тачан одговор: 2 билиона долара, односно 2.000 милијарди
Код нас је билион хиљаду милијарди, а амерички billion је наша милијарда. Амерички trillion је зато наш билион: 2 trillion су 2 билиона, односно 2.000 милијарди долара. Наш трилион је милион билиона, неупоредиво већи број. Кад у преведеној вести пише „2 милијарде“, грешка је хиљаду пута.
-
Продајеш полован ауто и купац је дошао да га погледа. Ни ти ни он још нисте рекли цену. Шта огледи о преговарању кажу о томе ко треба први да каже број?
Тачан одговор: Ти, јер први број постаје мера са којом купац пореди све остало
У огледима Адама Галинског и Томаса Мусвајлера из 2001. боље је прошла страна која је прва рекла број, без обзира на то да ли је продавала или куповала. Први број постаје сидро: купац почиње да тражи разлоге због којих би та цена могла бити оправдана. Савет да сачекаш другу страну потиче из праксе, не из огледа. Важи за преговор о једној цени; кад је на столу много тема одједном, предност првог броја слаби.
-
Продајеш ауто. Ако се са овим купцем не договориш, имаш другог купца који је озбиљно понудио 9.000 евра. Како се у преговарању зове та опција?
Тачан одговор: Најбоља алтернатива договору (BATNA)
BATNA је оно што ћеш урадити ако се са овим купцем не договориш: други купац, нови оглас или задржавање ствари. Израз су увели Роџер Фишер, Вилијам Јури и Брус Патон. Циљна цена је оно што би желео да добијеш, а сидро је први број изговорен у преговору. Што је алтернатива боља, то лакше држиш своју цену, под условом да је добро познајеш: виша понуда која се плаћа за шест месеци вреди мање него што изгледа.
-
Студентима су насумично подељене шоље из универзитетске продавнице. Власници нису хтели да их продају испод 5,25 долара, а колеге без шоље нису давале више од 2,25 до 2,75 долара. Како се зове ова појава?
Тачан одговор: Ефекат поседовања
Ефекат поседовања је склоност да ствари коју имамо припишемо већу вредност него истој ствари коју немамо. Оглед су 1990. објавили Данијел Канеман, Џек Кнеч и Ричард Талер, а разлику су приписали аверзији према губитку: растанак са шољом боли више него што радост куповине прија. Шоље су подељене случајно, па разлика не може да долази од укуса власника. Сидрење би постојало да је неко прво изговорио број.
-
Купцу понудиш свој стари бицикл за 300 евра, а он одмах каже: „Може.“ Шта истраживање из 2002. каже о томе како се људи осећају кад им прву понуду одмах прихвате?
Тачан одговор: Мање су задовољни, иако су прошли једнако добро или боље
Адам Галински и сарадници су показали да су људи чија је прва понуда одмах прихваћена били мање задовољни од оних који су се ценкали, иако су прошли једнако добро или боље. У глави понављају колико су још могли да траже. За купца то значи да мало ценкања, и кад је цена добра, оставља продавцу осећај да је добио највише што је могао. Такав продавац лакше попушта у ситницама које долазе после.
-
У сепареу на сплаву флаша вотке Absolut од 0,7 литара кошта 15.000 динара. Иста флаша у маркету кошта 1.729 динара. Колико пута је флаша у сепареу скупља? Заокружи на једну децималу.
Наговештај: Подели већу цену мањом.
Тачан резултат: 8,7 puta
Решење корак по корак
- Колико пута је нешто скупље = скупља цена ÷ јефтинија цена.
- 15.000 ÷ 1.729 = 8,676
- Заокружено на једну децималу: 8,7.
- Резултат: флаша у сепареу је око 8,7 пута скупља.
На сплаву не плаћаш само вотку: плаћаш сто, услугу, музику и вече са друштвом, па је део разлике стваран трошак места. Други део је референтна цена. Кад седиш у сепареу, мера у твојој глави је већ висока, па ти скоро деветострука цена не смета, а у маркету не би прихватио ни троструку.
-
Према процурелој верзији проспекта, Anthropic је 2024. имао приход од 386 милиона долара, а 2025. од 4,6 милијарди долара. Колико пута је приход порастао? Заокружи на цео број.
Наговештај: Прво претвори оба износа у исту јединицу: 4,6 милијарди је 4.600 милиона.
Тачан резултат: 12 puta
Решење корак по корак
- 4,6 милијарди долара = 4.600 милиона долара.
- 4.600 ÷ 386 = 11,92
- Заокружено на цео број: 12.
- Резултат: приход је порастао око 12 пута.
Иста фирма је 2025. имала нето губитак од око 42 милијарде долара. Оба податка су тачна у исто време: приход расте брзо, а трошкови и рачуноводствене ставке још брже. Оваква фирма не може да се оцени ни само по губитку ни само по расту прихода.
-
У огледу са шољама власници су тражили најмање 5,25 долара, а купци су давали највише око 2,50 долара (средина распона од 2,25 до 2,75). За колико процената је цена власника била виша од цене купца? Заокружи на цео број.
Наговештај: Разлику две цене подели ценом купца, па помножи са 100.
Тачан резултат: 110%
Решење корак по корак
- Разлика = 5,25 − 2,50 = 2,75 долара.
- 2,75 ÷ 2,50 = 1,10
- 1,10 × 100 = 110
- Резултат: цена власника била је око 110% виша, више него дупло.
Шоља је иста, а подељена је насумично, па разлика долази само од тога ко је држи. Због тога цена у огласу за ауто или стан углавном није блеф: продавац стварно верује у свој број. Каснији огледи показали су да величина ове разлике зависи од тога како се мери, па „дупло више“ није правило за сваку куповину.
-
Продајеш домаће слатко од вишања на пијаци, по 600 динара за теглу, и купци се често ценкају. Другарица ти предлаже да исто слатко продајеш преко лепо уређеног профила, са фотографијама, описом рецепта и јасним ценовником, по 900 динара. У три до пет реченица објасни зашто би купци ту цену могли да прихвате лакше него 600 динара на пијаци, и где та идеја престаје да важи.
Узоран одговор
Купци цену не пореде само са тим колико им слатко вреди, већ и са референтном ценом, оним што сматрају нормалним за место на ком купују. На пијаци је та мера ниска, јер поред твоје тезге стоје друге тегле и цене од прошле недеље. Уређен профил, фотографије и јасан ценовник купац види пре него што прочита цифру, и они подижу меру, па му 900 динара може деловати нормално. Ричард Талер је исто описао на примеру отменог шанка у трошној продавници. Идеја има границу: слатко мора да буде добро, а део купаца ће цену ипак упоредити са пијацом.
Означи кључне тачке које си покрио. Свака носи један поен.
-
Гледаш полован ауто. Продавац тражи 9.500 евра и каже да је то поштена цена, иако слични огласи стоје око 8.500. У три до пет реченица објасни зашто продавац вероватно искрено верује у своју цену и шта то значи за тебе као купца.
Узоран одговор
Продавац вероватно не блефира. Ауто је његов, а људи ствар коју имају вреднују више од исте ствари коју немају; то је ефекат поседовања, а у огледу са шољама власници су тражили око дупло више него што су купци давали. Продаја му изгледа као губитак, а губитак боли више него што једнак добитак прија. За купца то значи да цена из огласа није податак о вредности аута, али ни доказ преваре, па нема разлога за свађу. Корисније је да имаш своју меру, на пример сличне огласе око 8.500 евра, и да разговор водиш од ње.
Означи кључне тачке које си покрио. Свака носи један поен.
Резултат
Твоја акција
- Акција се још није померила. Свака акција почиње овде, а објашњења испод питања су најкраћи пут до првог раста.
- Акција је кренула, полако. Прочитај објашњења код промашених питања и текстове на које воде, па пробај поново за неколико дана.
- Солидан почетак, акција је у плусу. Појмове препознајеш, а рачуни и примена на нову ситуацију су место где има још простора.
- Леп раст. Разумеш зашто иста ствар кошта различито и ко у преговору поставља меру. Средњи ниво те чека са новим случајевима.
- Акција је близу врха. Почетни ниво ти је лак, па је средњи ниво серије Сањос прави следећи корак.
- Пуни раст од 25%. Почетни ниво је савладан, а средњи те чека.
Где да поновиш
Информативно, није инвестициони савет.
- Anthropic IPO: како фирма у минусу од 42 милијарде тражи 2 билиона · карусел „Anthropic: минус од 42 милијарде, процена од 2 билиона“
- Референтна цена: зашто ти 15.000 динара на сплаву не смета · карусел „Иста ствар, друга соба, друга цена“
- Технике преговарања за продавце: зашто први број одлучује · карусел „Преговори, део 1: страна продавца“
- Како оборити цену кад продавац искрено верује у своју · карусел „Преговори, део 2: страна купца“