Колико новца је потребно за срећу? Мит о 75.000 долара

Свакодневна срећа престаје да расте на око 75.000 долара годишњег прихода. Тај налаз из 2010. потписују нобеловац Данијел Канеман и економиста Ангус Дитон, и он се и данас цитира као доказ да се не исплати зарађивати више. Тринаест година касније, Канеман је помогао да се тај број обори. Питање колико новца је потребно за срећу тако је добило прецизнији одговор, а он говори више о томе шта новац решава него о томе колико га имаш.

Одакле потиче студија о 75.000 долара

Број потиче из рада Канемана и Дитона објављеног у часопису PNAS. Анализирали су више од 450.000 одговора из истраживања Gallup-Healthways Well-Being Index за 2008. и 2009. годину, на узорку америчких домаћинстава.

Пресудно је шта су мерили. Раздвојили су две ствари које се у свакодневном говору зову срећа:

• емоционално благостање (emotional well-being), односно како се осећаш из дана у дан и колико често осећаш радост, бригу, тугу или стрес
• процену живота (life evaluation), односно колико си задовољан својим животом кад о њему размислиш, на скали од најгорег до најбољег могућег

Процена живота расла је са приходом без икакве границе. Емоционално благостање расло је до око 75.000 долара годишњег прихода домаћинства, а онда се заравнило. У насловима је остала само та друга половина налаза, сведена на „новац после 75.000 долара не купује срећу”.

Рад је имао и реченицу која је прошла готово непримећено: низак приход појачава емоционални бол који прате развод, болест и усамљеност. Показаће се да је она била ближа суштини од самог броја.

Да ли срећа расте са платом и изнад 75.000 долара?

Код већине људи расте. Године 2021. Метју Килингсворт са школе Wharton Универзитета у Пенсилванији објавио је студију засновану на 1.725.994 извештаја о расположењу од 33.391 запосленог Американца. Учесници су преко апликације Track Your Happiness у насумичним тренуцима током дана добијали питање како се осећају управо сада и одговарали на непрекидној скали.

Плато није нашао. Благостање је расло са логаритмом прихода, једнако стрмо изнад 80.000 долара као и испод те суме. Логаритам овде значи да свако удвостручење прихода доноси приближно исти помак: скок са 50.000 на 100.000 долара вреди отприлике колико и скок са 100.000 на 200.000. „Не видим никакав прелом на кривој”, рекао је Килингсворт за Penn Today.

Две студије у истом часопису, са супротним закључцима. Канеман и Килингсворт тада су изабрали супарничку сарадњу (adversarial collaboration): истраживачи који се не слажу заједно постављају тест, а независни арбитар пази да нико не мења правила усред игре. Арбитар је била психолошкиња Барбара Мелерс.

Резултат су објавили 2023. под насловом „Приход и емоционално благостање: сукоб разрешен”. У подацима су нашли три обрасца:

• код већине људи срећа расте са приходом равномерно, без платоа
• код најсрећнијих се раст изнад 100.000 долара чак убрзава
• код најнесрећнијих, отприлике 15 до 20% људи, срећа расте до око 100.000 долара и ту стаје

Објаснили су и зашто је 2010. изгледало другачије. Gallup је питао да ли си јуче осећао, рецимо, уживање или бригу, уз одговор да или не. Код већине људи одговори о позитивним осећањима били су готово савршени, па је мерење разликовало углавном оне којима је лоше (ScienceDaily). Плато из 2010. био је, у ствари, плато несреће. Кад су у Килингсвортовим подацима издвојили несрећне, добили су исти застој.

Зашто новац решава само проблеме с новцем

Новац купује избор и мање брига око новца. Тамо где је проблем другачијег облика, додатни приход готово ништа не мења.

Килингсвортова студија из 2021. дала је и меру за то. Осећај контроле над сопственим животом објашњава 74% везе између прихода и благостања (EurekAlert!). Већи приход значи да бираш посао, стан, како ћеш провести суботу и да ли ћеш код лекара отићи одмах или кад скупиш за преглед. „Кад имаш више новца, имаш више избора како да живиш”, каже Килингсворт.

На доњем крају скале исти механизам ради у супротном смеру, и то је она заборављена реченица из 2010. Низак приход не изазива развод или болест, али их чини тежим. Без резерве свака невоља добија и финансијски део: квар аутомобила постаје криза, болест постаје и дуг.

Код најнесрећнијих са приходом изнад 100.000 долара тај финансијски део је махом решен. Оно што остаје другачије је врсте. Аутори су то написали без улепшавања: патње које остају висок приход не ублажава, а као могуће примере навели су сломљено срце, губитак вољене особе и клиничку депресију. Килингсворт је то свео на једну реченицу: ако си богат и несрећан, више новца ти неће помоћи.

Где се види исти образац: лутрија и поклон од 10.000 долара

Исти образац појављује се и кад новац стигне случајно. За истраживаче је то драгоцено, јер тада висина прихода не зависи од особина човека, па се лакше види шта новац сам по себи мења.

Тим шведских економиста пратио је добитнике великих награда на шведским лутријама и поредио их са сличним играчима који нису добили (Review of Economic Studies, 2020). Задовољство животом код добитника порасло је и остало више дуже од деценије. Главни покретач био је један његов део, задовољство сопственим финансијама. Ефекти на срећу и ментално здравље били су знатно мањи.

Године 2022. истраживачи са Универзитета Британске Колумбије поделили су по 10.000 долара двестотинама људи у земљама од Кеније и Индонезије до Сједињених Држава и Аустралије, уз услов да новац потроше за три месеца (PNAS, 2022). Они са најнижим приходима пријавили су у просеку око три пута већи раст среће од оних са вишим (Phys.org). Код домаћинстава са више од око 123.000 долара годишње промена је била мала.

Иста сума, различит ефекат, и то тачно онако како механизам предвиђа: новац највише мења тамо где је новац био проблем.

Где ова прича престаје да важи

Готово све што знамо о томе како иду новац и срећа заснива се на повезаности, а доказ узрока је много теже добити. Подаци уз то долазе углавном из богатих земаља, а истраживачи се не слажу око тачног прага.

Узрочност. Психолошкиња Јулија Рорер и њен коаутор објавили су 2024. у истом часопису писмо у коме тврде да неодговарајуће претпоставке о узроку стоје иза закључака из 2023. Уз њих је стигло и писмо Рубена Арслана, а аутори су на оба одговорили. Приход иде заједно са здрављем, образовањем, врстом посла и породичном ситуацијом, па је тешко раздвојити шта тачно прави разлику. Лутрија и експеримент са 10.000 долара су зато важни, јер ту новац стиже случајно.

Праг. Економиста Микел Бенедсен поново је анализирао податке из рада из 2023, методом која праг тражи сама, уместо да га унапред постави на 100.000 долара. Нашао је заравњење и ван групе најнесрећнијих, али тек око 200.000 долара годишње, уз напомену да је потребно још истраживања (Economics Letters, 2024).

Свет изван САД. Анализа Gallup World Poll података за више од 1,7 милиона људи из 164 земље нашла је глобални праг од око 95.000 долара за задовољство животом и 60.000 до 75.000 за емоционално благостање, уз велике разлике међу регионима. У неким деловима света приход изнад прага ишао је чак уз ниже задовољство, што аутори везују за материјалне жеље и поређење са другима (Purdue University).

Опадајући принос. Чак и кад срећа расте без платоа, расте са логаритмом. Повишица од 500 евра значи много више некоме ко зарађује 800 евра него некоме ко зарађује 8.000.

Шта граница од 75.000 долара значи у Србији

Мало. Износи су амерички, за домаћинство, а према глобалним подацима праг је у сиромашнијим регионима нижи.

Према регионалном прегледу исте светске студије, како га преноси ScienceAlert, задовољство животом у источној Европи престаје да расте на око 45.000 долара годишње по особи. Тај податак је у прилозима рада, које нисмо могли да проверимо директно, па га узми као ред величине.

За поређење, медијална нето зарада у Србији у јулу 2026. била је 95.036 динара, око 810 евра месечно. Половина запослених зарађује мање од тога. Чак и кад се урачунају ниже цене, типична плата овде је испод свих прагова око којих се истраживачи споре, у зони у којој се сви слажу да новац помаже.

Шта то значи за тебе

Корисније питање од „колико је довољно” гласи: шта мој новац тренутно решава?

Ако ти дане кваре кирија, рата кредита, стари дуг или страх од неочекиваног трошка, подаци су прилично једногласни. Ту већи приход и финансијска резерва мењају свакодневицу, јер уклањају управо ону врсту бриге коју новац може да уклони. Људи са резервом не постају имуни на невоље, али њихове невоље ређе добијају и финансијски део.

Ако су рачуни покривени, а незадовољство остаје, свака следећа повишица носи мање. Логаритам ради против тебе, а оно што смета можда уопште није у новчанику. У Килингсвортовим подацима људи који су новац изједначавали са успехом били су мање срећни од оних који то нису чинили.

Користан тест је да погледаш последњу већу куповину или повишицу и запиташ се који проблем је решила. Ако је одговор конкретан, попут мање бриге или више времена, новац је радио оно у чему је добар. Ако одговора нема, ни следећа повишица вероватно неће имати шта да реши. Граница од 75.000 долара никад није била у новцу. Била је у врсти проблема.