Манчестер сити и 115 оптужби: новац је био прави, приход није

У девет сезона Манчестер сити је у своје књиге уписао 949,94 милиона фунти спонзорства од компанија из Абу Дабија. Спонзори су од тога платили 119,25 милиона. Остатак, 830,69 милиона фунти, платила је компанија власника клуба, а у књигама је писало да је то спонзорство.

Новац је, дакле, био прави. Лажно је било то одакле долази. До тог налаза дошла је крајем септембра 2026. независна комисија Премијер лиге, у случају који је цео фудбалски свет пратио под именом Манчестер сити 115 оптужби (Sky Sports). Остаје питање: зашто је за правила толико важно ко је платио, ако је новац свакако стигао у клуб?

Шта је Манчестер сити заправо урадио

Клуб је са компанијама из Абу Дабија потписивао спонзорске уговоре на износе које те компаније нису саме плаћале. Разлику је покривала власникова компанија Abu Dhabi United Group (АДУГ), а клуб је цео износ књижио као приход од спонзора.

Комисија то зове шемом прикривеног финансирања. Сваки спонзор плаћао је само основни износ, „мали део“ уговорене суме, док је већи, такозвани додатни износ стизао од власника (AP). Тај власнички део растао је из године у годину: са 22,5 милиона фунти у сезони 2009/10. на 134,73 милиона у сезони 2017/18. Те последње сезоне у књигама је стајало 145,73 милиона фунти спонзорства из Абу Дабија, а спонзори су платили 11 милиона (Sports Mole).

Комисија је уговоре назвала лажним (sham) и утврдила да су неки сведоци клуба свесно давали неистините исказе. Спонзорство није било једини канал. Аранжман са компанијом Fordham око права на лик играча увећао је приход за 24,5 милиона фунти и сакрио 49,41 милион трошкова, а три договора о платама преко власника вредела су још 16,76 милиона. Кад се све сабере, по нашем рачуну то је око 921 милион фунти искривљених бројки, што објашњава наслове о „милијарди евра“.

У медијима се ово зове Манчестер сити пресуда, иако ју је донела независна дисциплинска комисија лиге, а не суд. Клуб тврди да је невин и најавио је жалбу.

Зашто је важно одакле новац долази

Зато што правила о финансијама клубова мере зараду. Спонзорство је зарада. Новац власника је улагање у капитал, и правила га третирају другачије.

Разлика постоји и у самом рачуноводству. Концептуални оквир међународних стандарда финансијског извештавања (МСФИ, на енглеском IFRS) дефинише приход као повећање капитала, „осим оног које се односи на уплате власника“ (ACCA). Преведено: приход је оно што ти други плате за оно што радиш. Кад власник убаци новац, фирма је богатија, али није ништа зарадила.

На тој разлици стоје правила фудбала. УЕФА-ин финансијски фер плеј дозвољавао је клубовима губитак од 5 милиона евра у три године, а до 45 милиона (касније 30) само ако га покрију уплате власника (Daniel Geey). Правила Премијер лиге, позната као PSR, пуштала су до 105 милиона фунти губитка у три године, и то изнад 15 милиона само уз сигурно финансирање власника (Brabners).

Власник, дакле, сме да покрије губитак, али губитак због тога не постаје мањи. Спонзорство га смањује. Ако власников новац преименујеш у спонзорство, губитак на папиру нестаје, а клуб добија простор да троши даље. Када је Ситију у мају 2013. недостајало 9,9 милиона фунти да испуни правила, измењени спонзорски уговори појавили су се „у року од неколико дана“, према налазу који преноси AP. Од 2009. до 2018. Сити је на трансфере потрошио 1,2 милијарде фунти; 830 милиона прерушеног новца одговара отприлике 70% тог износа (Sky Sports).

Исти трик у личним финансијама изгледао би овако: родитељи ти кришом плаћају део плате преко шефа, да би банка мислила да зарађујеш више и одобрила ти већи кредит. Банку занима твоја плата јер се понавља сваког месеца. Поклон може да престане сутра.

Где се иста логика примењује ван овог случаја

Свуда где власник или неко повезан с њим може да седи на обе стране посла. Стручни израз за то су трансакције са повезаним лицима, и за њих постоје посебна правила.

Најближи пример је Пари Сен Жермен. Клуб је у власништву катарског државног фонда, а један од његових највећих спонзора била је катарска туристичка организација (Qatar Tourism Authority). УЕФА је 2014. том уговору доделила фер вредност „знатно нижу“ од оне коју је клуб пријавио. ПСЖ је пристао на задржавање 60 милиона евра од УЕФА-иних исплата, од чега 40 милиона условно, и на ограничење од 21 играча на европском списку (UEFA).

Премијер лига је у децембру 2021. увела правила по којима посао клуба са фирмом повезаном са власником мора да буде по фер тржишној вредности, односно по цени коју би платио неповезан купац. Сити их је оспорио. Арбитражни трибунал је 2024. утврдио да су делови правила незаконити, а 2025. да су првобитна правила ништава у целини (Morgan Sports Law). У септембру 2025. клуб је ипак прихватио да су измењена правила важећа и обавезујућа (The Lawyer).

Ван фудбала исту улогу има стандард МРС 24 о повезаним лицима. Он тражи да фирма објави послове са лицима повезаним са власницима и управом, јер такви послови могу да утичу на добит и финансијски положај (IFRS Foundation). Фирма чији је највећи купац власникова друга фирма може да прикаже леп приход који без власника не би постојао.

Где ова прича има границе

Прва граница: налаз комисије још није коначан. Сити тврди да је „невин“ и да има „обиман скуп непобитних доказа“ за своје ставове (Sky Sports). Жалбу разматра нова трочлана комисија.

Друга граница је историја самог случаја. УЕФА је 2020. Ситију изрекла двогодишњу забрану европских такмичења због сличних оптужби за надувано спонзорство. Спортски арбитражни суд (CAS) поништио је забрану у јулу 2020: део уплата био је застарео, а већина већа оценила је да надувавање прихода није доказано. Остала је казна од 10 милиона евра уместо 30, и то само због несарадње са истрагом (Sky Sports). Иста тврдња је једном пала на доказима и роковима. Овог пута комисија је имала 42 дана саслушања и 27 сведока.

Трећа граница је у правилима. Власнички новац сам по себи је дозвољен; проблем настаје тек кад се представи као зарада. А и правила се мењају: од сезоне 2026/27. Премијер лига уместо PSR-а примењује правило по којем клуб на играче, плате и агенте сме да троши до 85% прихода (SportsPro). И то правило мери приход, па питање одакле новац долази остаје у средишту.

И последња: наслови који кажу да је клуб „проневерио милијарду“ (Спортска централа) промашују суштину. Проневера значи да је новац нестао. Овде је новац ушао у клуб, само кроз погрешна врата.

Да ли ће Ситију одузети титуле

Ништа још није одлучено. Поступак има два корака: жалбу на сам налаз и посебно саслушање на којем се одређује казна. Рок за жалбу био је 2. октобар 2026, а у тренутку писања овог текста казна није била одређена.

Правила лиге дозвољавају новчану казну, одузимање бодова, избацивање из лиге и „другу меру коју комисија сматра прикладном“, па је одузимање титула теоријски могуће (Al Jazeera). Случај покрива сезоне од 2009/10. до 2017/18, па су у питању само шампионске титуле из 2012, 2014. и 2018, уз ФА куп из 2011. и Лига купове из 2014, 2016. и 2018. Титуле освојене после 2018. нису део овог случаја. Према рачуници Inside World Football-а, у те три шампионске сезоне клуб је пријавио 360 милиона фунти спонзорства, од чега је легитимно било 43 милиона (извор).

Према извештају Дена Роана за BBC, у лиги и међу клубовима има „мало воље“ да се старе титуле одузимају, али то остаје одлука комисије (theScore). За поређење, Евертон је због прекорачења дозвољеног губитка прво изгубио 10 бодова, смањених на 6 после жалбе. Одлука по жалби Ситија, по процени Sky Sports-а, стиже почетком 2027.

Шта ово значи за тебе

Питање „ко плаћа приход“ ради на свакој фирми. У годишњем извештају постоји напомена о трансакцијама са повезаним лицима, и она показује колики део прихода долази од фирми блиских власнику.

Финансијски извештаји фирми из Србије јавни су на сајту Агенције за привредне регистре и могу се претраживати по називу фирме или матичном броју (АПР). Људи који гледају само укупан приход виде фирму која расте. Они који погледају и напомене понекад виде фирму која расте док год јој власник плаћа рачуне.

Исто важи за кућни буџет. Месец који се затвара уз помоћ породице изгледа исто као месец који се затвара из плате, све док помоћ не изостане.

Сити није лажирао новац. Лажирао је одакле је дошао, а приход који зависи од воље власника траје тачно онолико колико и та воља.