Ниво 3 · Напредни · Серија Сањос

Процентни рачун, задаци са решењима: напредни ниво

13 питања · око 12 минута · укупно 22 поена

Ово су задаци из процентног рачуна са решењима за напредни ниво, из серије Сањос. Намењени су онима који проценте рачунају без муке и желе задатке из стварних ситуација: вест о изласку фирме на берзу, рачун из сепареа, две понуде за исти ауто.

Тест има три рачунска задатка, осам питања са понуђеним одговорима и два отворена задатка. Рачуни траже више корака: колико је пута процена фирме већа од њеног годишњег прихода, колики део рачуна иде на околину, а не на саму ствар, и колико данас вреди виша понуда која стиже за годину дана. Питања разликују проценте од процентних поена, проверавају шта закон каже о прецртаној цени на акцији и шта је од налаза о сидрењу и ефекту поседовања преживело касније провере.

Како ради: бираш одговор или уписујеш број, потврђујеш, па тек онда видиш објашњење. Уз сваки рачун је решење корак по корак. Отворене задатке пишеш својим речима и сам означаваш кључне тачке које си покрио.

За тест треба око дванаест минута и калкулатор. На крају резултат постаје акција на графикону, са растом до 25%, а уз свако промашено питање добијаш линк ка тексту из ког потиче.

Задаци су настали из текстова Света Финансија о изласку Anthropic-а на берзу, о референтној цени и о преговарању са стране продавца и купца.

  1. Питање 1 од 13 · 1 поен

    Џеј Ритер са Универзитета Флориде анализирао је 9.253 америчке прве јавне понуде од 1980. до 2024. Фирме које су на берзу изашле без добити у наредне три године су у просеку заостале за тржиштем 30,7 процентних поена. Шта тачно значи та бројка?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Уз тржиште од +40% за три године, просечна таква фирма донела је око +9,3%

    Процентни поени мере разлику између два процента. Заостатак од 30,7 поена значи да је принос фирме био за 30,7 поена нижи од приноса тржишта у истом периоду, а тај принос тржишта могао је бити и висок. Ако је тржиште донело 40%, фирма је донела око 9,3% и опет је била у плусу. Фирме које су изашле са добити заостале су 13 поена. Рачунато је од цене на крају првог дана трговања.

  2. Питање 2 од 13 · 1 поен

    Amazon је на берзу изашао 1997. у минусу, а прву годину са добити имао је 2003. WeWork је 2018. имао губитак већи од 2 милијарде долара, 2019. је одустао од берзе и 2023. отишао у стечај. Шта је најкорисније питање за разликовање таквих фирми док су још у губитку?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Шта је трошак купио и расте ли приход брже од обавеза које је створио

    Трошак који гради нешто веће и трошак који само гори изгледају исто у билансу једне године. WeWork-ов минус куповао је дугорочне закупе, а приход никад није сустигао ту обавезу. Величина губитка сама не разликује две фирме, а процена из последње рунде је мишљење инвеститора: WeWork је у јануару 2019. процењен на 47 милијарди долара, а неколико месеци касније на око 10. Историја ипак тражи опрез, јер просечна фирма која изађе на берзу без добити заостаје за тржиштем.

  3. Питање 3 од 13 · 1 поен

    Дан Ариели и сарадници су 2003. објавили оглед у ком су студенти прво записали последње две цифре свог броја социјалног осигурања, а затим процењивали колико би дали за бежичну тастатуру. Они са највишим цифрама нудили су око три пута више. Шта је о овом ефекту најпоштеније рећи данас?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Постоји, али произвољан број помера процену слабије него што се прича

    Кад су Захаријас Маниадис, Фабио Туфано и Џон Лист 2014. поновили један од огледа из истог рада, ефекат је био упола мањи и статистички незначајан. Ни то није пресуда: критичари показују да је понављање било превише непрецизно да би ишта оборило. Сидрење постоји, али произвољан број делује слабије од околине која носи стварну информацију, као што су цене других ствари на истом месту.

  4. Питање 4 од 13 · 1 поен

    На мору кафа у кафићу на шеталишту кошта 450 динара, а иста кафа код куће 200. Шта од понуђеног најбоље објашњава зашто је туристи плаћају без поговора?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: И трошкови и референтна цена: на одмору цену поредиш са другим кафићима на шеталишту

    Део разлике су стварни трошкови: сезона траје неколико месеци, закуп је скуп, а потражња је тада највећа. Други део је референтна цена. На одмору очекујеш да платиш више и цену поредиш са другим кафићима на шеталишту, ретко са ценама код куће. Сами трошкови не објашњавају зашто би ти иста цена код куће сметала, а туристи цене и даље гледају, само их мере другом мером.

  5. Питање 5 од 13 · 1 поен

    Нудиш клијенту израду сајта и у првој понуди, уз цену, напишеш да ти је најважније да се посао заврши до краја месеца. Шта су огледи Дејвида Лошелдера и сарадника показали о понудама које овако откривају приоритете?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Предност првог потеза нестаје, јер саговорник може да глуми интерес и тражи уступке

    Лошелдер и сарадници су у три огледа показали да предност првог потеза нестаје кад понуда открије шта је пошиљаоцу најважније. Себичнији саговорници су глумили да им је стало до ставки до којих им није било стало и за њих тражили уступке. Прву понуду и даље вреди дати, али као број и услове, без приоритета. У томе је делимично у праву и практичар Роџер Досон, који упозорава да прва понуда може да открије превише.

  6. Питање 6 од 13 · 1 поен

    Мета-анализа из 2025. објединила је 90 студија о првим понудама. У којој ситуацији је предност прве понуде најслабија?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Кад се преговара о много тема одједном, не само о цени

    Кад је на столу много тема, један број је само једна од много комбинација, па сидро слаби. У преговору о једној цени предност је најјаснија. Улога не одлучује: купац који први каже број такође има предност, што су показали и Галински и Мусвајлер. Прецизност броја сидро по правилу јача, не слаби.

  7. Питање 7 од 13 · 1 поен

    Оглед са шољама из 1990. показао је да власници траже око дупло више него што купци дају за исту ствар. Чарлс Плот и Кетрин Зајлер су 2005. поновили такве огледе уз измењен поступак. Шта су нашли?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Разлика нестаје кад испитаници добро разумеју поступак мерења

    Плот и Зајлер су показали да се разлика између цене власника и купца у огледима са шољама губи кад испитаници добро разумеју поступак. Ефекат поседовања зато није оповргнут, али дупла цена из 1990. није закон природе. За купца је поука умерена: продавац вероватно прецењује своју ствар, а за колико, оглед са шољама не може да каже.

  8. Питање 8 од 13 · 1 поен

    Питање „Која је ваша најбоља цена?“ у огледу из 2023. спуштало је прву понуду продавца. У којој ситуацији оно ради најслабије?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Кад обе стране знају каталошку цену производа

    Ефекат је слабио кад је каталошка цена била позната. Продавци после питања нису откривали праву доњу границу, али су отварали ниже, ка њој; аутори то зову „усидреном лажи“. Кад обе стране знају јавну цену, продавац има мање простора за такав број. Што мање продавац зна о томе шта купац зна, питање ради боље. Оглед је и рађен преко чета, па поруке нису препрека.

  9. Питање 9 од 13 · 2 поена

    Инвеститори траже процену од 2 билиона долара за фирму која је у последњем кварталу имала приход од 11,5 милијарди долара. Ако се квартални приход помножи са четири, колико је пута процена већа од тако добијеног годишњег прихода? Заокружи на цео број.

    Тачан резултат: 43 puta

    Решење корак по корак

    1. Годишњи темпо прихода = 11,5 × 4 = 46 милијарди долара.
    2. 2 билиона = 2.000 милијарди долара.
    3. 2.000 ÷ 46 = 43,48
    4. Заокружено на цео број: 43.
    5. Резултат: процена је око 43 пута већа од годишњег прихода.

    Ово је однос цене и прихода, не цене и добити, јер добити још нема. Множење квартала са четири претпоставља да приход стоји у месту, а ова фирма га је за један квартал повећала око 2,4 пута. Ко плаћа 43 пута годишњи приход, рачуна да ће приход расти још много година и једном се претворити у добит већу од данашњег прихода.

  10. Питање 10 од 13 · 2 поена

    У сепареу наручиш флашу вотке за 15.000 динара и на рачун додаш 10% бакшиша. Иста флаша у маркету кошта 1.729 динара. Колики проценат укупно плаћеног износа иде на околину, односно на све осим цене флаше у маркету? Заокружи на једну децималу.

    Тачан резултат: 89,5%

    Решење корак по корак

    1. Укупно плаћено = 15.000 × 1,10 = 16.500 динара.
    2. На околину иде 16.500 − 1.729 = 14.771 динар.
    3. 14.771 ÷ 16.500 × 100 = 89,52
    4. Заокружено на једну децималу: 89,5.
    5. Резултат: око 89,5% плаћеног износа.

    Разлика између рачуна и цене на полици маркета је цена околине: стола, услуге, музике и вечери са друштвом. Некад ти то вреди тих пара, јер све то користиш. Рачун показује колики део плаћаш за собу, а колики за саму ствар, и помаже да приметиш кад плаћаш околину коју уопште не користиш.

  11. Питање 11 од 13 · 2 поена

    Продајеш ауто. Купац А нуди 10.000 евра данас. Купац Б нуди 10.200 евра, али плаћа тачно за годину дана. Новац који добијеш данас можеш да орочиш уз 5% годишње камате, без пореза. Колико данас вреди понуда купца Б? Заокружи на цео евро.

    Тачан резултат: 9.714 €

    Решење корак по корак

    1. Садашња вредност = будући износ ÷ (1 + каматна стопа).
    2. 10.200 ÷ 1,05 = 9.714,29
    3. Заокружено на цео евро: 9.714.
    4. Резултат: понуда купца Б данас вреди око 9.714 евра, мање од 10.000 евра купца А.

    Харвардов програм за преговарање упозорава да је алтернатива јака колико је добро познајеш. Виши број који стиже касније вреди мање него што изгледа, а овде је слабији и од ниже понуде данас. Уз то носи ризик да купац Б за годину дана не плати. Кад знаш праву вредност алтернативе, знаш и колико далеко смеш да се спустиш са купцем А.

  12. Питање 12 од 13 · 4 поена

    Другарица је графичка дизајнерка. Клијент је већ рекао да жели да ради са њом, а она му шаље понуду: округлих 1.000 евра за лого, уз пола стране образложења и реченицу „Мислим да је ово врло фер цена“. У четири до шест реченица објасни шта би, према истраживањима, у тој понуди вредело променити.

    Узоран одговор

    Пошто је клијент већ за столом, прецизан број, на пример 1.040 евра, деловао би као резултат рачунице и донео блажу контрапонуду; округла цена је кориснија у огласу, док се клијенти тек привлаче. Пола стране образложења тера клијента да тражи противразлоге, а у огледима са Универзитета у Тел Авиву понуда са једностраним образложењем добијала је ниже контрапонуде. Довољан је један кратак разлог. Реч „фер“ хвали сопствену понуду и не додаје ниједан аргумент: у Ракамовом посматрању успешни преговарачи користили су такве речи 2,3 пута на сат, а просечни 10,8 пута. Пре договора вреди да сажме услове, рок и број измена својим речима, да их обе стране разумеју исто.

    Означи кључне тачке које си покрио. Свака носи један поен.

  13. Питање 13 од 13 · 4 поена

    Купујеш полован ауто преко огласа. Цена је 8.900 евра и ауто ти се допада. У четири до шест реченица опиши потезе купца од првог позива до потписа, и за сваки реци да ли га подржава оглед или само искуство практичара.

    Узоран одговор

    Пре позива бих нашао другу понуду, сличан ауто у другом огласу: то је план Б из Карасове књиге, искуство практичара, а иста идеја стоји иза појма најбоље алтернативе договору. Кад чујем цену, не бих одмах рекао свој број, већ бих мислио о најнижој цени коју би продавац прихватио, што према огледу Галинског и Мусвајлера поништава утицај сидра, и питао бих за најбољу цену, што је оглед из 2023. повезао са нижом првом понудом продавца. Трзај на цену, ћутање после „мораћете боље од тога“ и разлагање цене на ставке су савети Досона и Караса, без огледа. Пре потписа бих проверио да ли саговорник сме да се обавеже, што је такође савет из праксе. Ни добру цену не бих прихватио одмах, јер је оглед из 2002. показао да продавац чија је понуда одмах прихваћена остаје незадовољан, па теже попушта у ситницама.

    Означи кључне тачке које си покрио. Свака носи један поен.

Резултат

Твоја акција

Где да поновиш

    Информативно, није инвестициони савет.