Психологија новца

Како оборити цену кад продавац искрено верује у своју

· 9 мин читања · Свет Финансија

Тезге са паприком, белим луком и поврћем на Каленић пијаци у Београду, где се цена и данас преговара
Foto: Mister No, Wikimedia Commons, CC BY 3.0

Студенти којима је насумично подељена шоља нису хтели да је продају испод 5,25 долара. Њихове колеге без шоље нису давале више од 2,25 до 2,75. Иста шоља, из исте универзитетске продавнице, а цена се удвостручила чим је постала нечија.

То је позадина сваког разговора о цени у ком си купац, од половног аутомобила до стана. Продавац углавном не блефира кад тражи превише: он стварно верује у свој број. Овај текст објашњава како оборити цену кад је она надувана психологијом, а не само тактиком, и шта истраживања кажу о сваком потезу купца. Први део серије је иста игра са стране продавца.

Зашто је тражена цена превисока: ефекат поседовања

Оно што имамо вреднујемо више од онога што немамо. Тај вишак је у цени пре него што продавац смисли иједну тактику.

Данијел Канеман, Џек Кнеч и Ричард Талер су 1990. поделили шоље половини студената у неколико група и отворили мало тржиште. Економска теорија каже да би око половина шоља требало да промени власника, јер је подела била случајна. Променило их је много мање. Медијана цене испод које власници нису продавали била је 5,25 долара, а медијана цене преко које купци нису куповали 2,25 до 2,75 долара.

Иста шоља, две цене

власник

5,25 $

најмање што је тражио да је прода

купац

2,25–2,75 $

највише што је давао за исту шољу

Извор: Kahneman, Knetsch, Thaler, Journal of Political Economy, 1990.

Појава се зове ефекат поседовања (endowment effect). Аутори су је објаснили аверзијом према губитку: поседовање не чини шољу лепшом, али растанак са њом боли више него што радост куповине прија. За продавца продаја изгледа као губитак, а губитак се наплаћује скупље.

За купца је ово прво и најважније сазнање. Тражена цена у огласу није податак о вредности, и није нужно покушај преваре. То је број човека који искрено прецењује своју ствар, па је посао купца да га помери без свађе.

Ко треба први да каже цену кад купујеш

Ако можеш, ти. Предност прве понуде није резервисана за продавца, и највише вреди купцу који има где другде да оде.

Снагу купца пре разговора одређује друга понуда: други оглас или исти модел код трговца. Честер Карас у књизи „Give and Take“ то зове планом Б, а преговарачи га знају и као BATNA, најбољу алтернативу договору (појам је објашњен у првом делу). Купац који зна да може да устане од стола држи свој број лакше од купца коме је овај ауто једини.

Ко год да први каже број, купац или продавац, чешће заврши ближе њему. То су Адам Галински и Томас Мусвајлер показали у три огледа из 2001: предност је имала страна која је отворила, без обзира на улогу. У куповини преко огласа продавац је обично већ отворио, јер је цена написана. Код услуга, заната и куповине без огласа први број често може да буде твој.

Како неутралисати сидро кад је продавац већ рекао цену

У глави. Исто истраживање које је измерило снагу прве понуде пронашло је и противотров: утицај сидра је нестао кад је прималац понуде размишљао о правим стварима.

Први број на столу је сидро (anchor): купац који га чује почиње да у себи тражи разлоге због којих би та цена могла бити оправдана. Галински и Мусвајлер су зато давали примаоцима понуде да пре контрапонуде мисле о нечему другом. Кад су размишљали о алтернативама друге стране, о најнижој цени коју би продавац могао да прихвати или о сопственом циљу, предност онога ко је отворио се изгубила.

У пракси то значи неколико питања пре него што одговориш. Колико дуго је оглас активан? Шта би продавац добио код откупљивача или од следећег купца? Колико је мени ова ствар вредна кад погледам другу понуду? Одговори не морају да буду тачни да би радили. Довољно је да први број није једини број у твојој глави.

Шта рећи кад чујеш цену: питање о најбољој цени

Не контрапонуду. Брз одговор бројем каже продавцу да је његова цена озбиљна полазна тачка, а од ње се онда ценкате. Карас зато купцима саветује да на тражену цену не одговарају брзом контрапонудом.

Уместо броја може питање: која је ваша најбоља цена? У огледу који је 2023. објавио часопис Negotiation Journal, 227 парова купаца и продаваца преговарало је о мобилном телефону преко чета. Кад је купац поставио то питање, прва понуда продавца била је нижа него кад га није поставио. Аутори ефекат зову „усидреном лажи“: продавци нису откривали своју праву доњу границу, али је број који су рекли ипак пао ка њој.

Две ствари из истог огледа су важне за купца. Коначни исходи после питања били су слични као кад купац сам први да понуду, па је питање добар излаз кад не знаш који број да кажеш. Однос између страна није био нарушен. Ефекат је, међутим, слабио кад је каталошка цена била позната: што мање продавац зна о томе шта купац зна, питање ради боље.

Потези из праксе: трзај, тишина, разлагање цене

Ови потези долазе из књига практичара, не из огледа. Корисни су као искуство људи који су водили много преговора, и тако их треба читати.

Роџер Досон у књизи „Secrets of Power Negotiating“ описује почетне потезе купца. Трзај (flinch) је видљива реакција на цену, пре иједне речи: продавац који је не види претпоставља да је број прошао. Невољни купац не показује одушевљење ни кад му се ствар свиђа, јер одушевљење сужава простор за ценкање. Трећи потез Досон зове стега: саслушаш понуду, кажеш „мораћете боље од тога“ и ћутиш. Тишина после те реченице тера другу страну да сама попуни празнину, често новим уступком.

Карас додаје два потеза за крај разговора. Купац треба да тражи разлагање цене: укупан износ се брани лако, а свака ставка посебно (опрема, сервис, транспорт, папири) отвара ново место за разговор. И треба да провери овлашћење: има ли саговорник право да се обавеже на оно што тражиш. Ако нема, сваки твој уступак је стваран, а његови су само обећања која „мора да провери“.

Ово је иста логика коју продавац примењује са своје стране. У табели су потези из оба дела серије, један наспрам другог:

Тренутак Продавац (први део) Купац (овај текст)
Пре разговора циљ и алтернатива друга понуда (план Б)
Први број даје га први даје га први или пита за најбољу цену
Сидро прецизан број неутралише га мишљу о његовој најнижој цени
Образложење један разлог тражи разлагање цене
Крај сажме договор не пристаје одмах

Зашто не пристајеш одмах ни на добру понуду

Зато што брзо прихваћена понуда оставља другу страну незадовољном, чак и кад је добро прошла. Кратко ценкање чува и договор и однос.

Галински, Сајден, Ким и Медвек су 2002. измерили шта се дешава кад ти прву понуду одмах прихвате. У два огледа са сценаријима (један је био куповина тепиха) и једној симулацији преговора, они чија је прва понуда одмах прихваћена били су мање задовољни од оних који су се ценкали, иако су прошли једнако добро или боље. Разлог је контрачињенично размишљање: у глави понављају колико су још могли да траже. У следећим преговорима такви људи су се више припремали, али су ређе давали прву понуду.

За купца то значи да одмах речено „може“ није поклон продавцу. Продавац који се осећа превареним од сопствене цене теже попушта у ситницама које долазе после, од опреме до рока примопредаје. Мало ценкања, и кад је цена добра, даје му осећај да је добио највише што је могао.

Где ови потези престају да раде

Код сваког потеза постоји граница, и купац који је зна ређе се изненади.

  • Величина ефекта поседовања зависи од поступка. Чарлс Плот и Кетрин Зајлер су 2005. показали да се разлика између цене власника и купца у огледима са шољама губи кад испитаници добро разумеју поступак. Ефекат постоји, али дупла цена из 1990. није закон природе.
  • Питање о најбољој цени слаби уз јавну цену. Кад обе стране знају каталошку цену, продавац има мање простора за „усидрену лаж“.
  • Практичари нису огледи. Трзај, стега, разлагање цене и овлашћење су савети из књига Досона и Караса. Нико их није мерио као прву понуду или сидро, па раде више или мање зависно од саговорника.
  • Однос после куповине. Код мајстора, закуподавца или фирме са којом настављаш сарадњу, преоштро обарање цене враћа се касније кроз квалитет и вољу друге стране.
  • Лабораторија. Огледи су углавном симулације са студентима, са малим износима. Код стана су улози већи, а и емоције.

Шта ово значи кад купујеш

Највећи део посла купца је у глави, пре и после првог броја. Купац који зна зашто је цена превисока не доживљава је као увреду, а купац који има своју меру не ценка се од туђе.

Редом којим се разговор дешава, потези купца изгледају овако:

Потези купца

  • Пре разговора

    • друга понуда (план Б)
    • знај да продавац верује у своју цену
  • Први број

    • дај га ти, ако можеш
    • или питај за најбољу цену
  • После његове цене

    • мисли о његовој најнижој цени
    • без брзе контрапонуде
    • трзај, па тишина
  • Пре потписа

    • разлагање цене
    • провери овлашћење
    • не пристај одмах

Кад следећи пут прочиташ цену у огласу, корисно је да је прочиташ двапут. Први пут као број који је продавац написао, други пут као број човека коме је та ствар његова. Између та два читања је простор за преговор.

Честа питања

Како оборити цену стана или половног аутомобила?

Крени од тога да продавац стварно верује у цену из огласа, јер је ствар његова. Пре разговора нађи другу понуду, па ако можеш први реци број. Ако је цена већ речена, не одговарај брзом контрапонудом: питај која је најбоља цена, тражи разлагање цене и провери да ли саговорник сме да се обавеже. Ово су механизми из истраживања, не гаранција попуста.

Шта је ефекат поседовања?

Ефекат поседовања је склоност да ствари коју имамо припишемо већу вредност него истој ствари коју немамо. У експерименту Канемана, Кнеча и Талера из 1990. студенти којима су насумично подељене шоље нису хтели да их продају испод 5,25 долара, а они без шоље нису давали више од 2,25 до 2,75 долара. Аутори су разлику приписали аверзији према губитку.

Да ли је пристојно питати продавца која је најбоља цена?

У огледу објављеном 2023. у часопису Negotiation Journal питање о најбољој цени није покварило однос између купца и продавца, а продавчева прва понуда после питања била је нижа него без њега. Продавци углавном нису откривали своју праву доњу границу, али су отварали ниже.

Треба ли одмах прихватити добру понуду?

Истраживање Галинског и сарадника из 2002. показало је да су преговарачи чија је прва понуда одмах прихваћена били мање задовољни, иако су прошли једнако добро или боље. Кратко ценкање пре пристанка оставља другу страну са осећајем да је добила највише што је могла.

Извори

  1. Experimental Tests of the Endowment Effect and the Coase Theorem, Journal of Political Economy 98(6), 1325–1348 (Kahneman, Knetsch, Thaler)шоље из универзитетске продавнице; медијана продаваца 5,25 $, купаца 2,25–2,75 $
  2. The Willingness to Pay–Willingness to Accept Gap, the Endowment Effect, Subject Misconceptions, and Experimental Procedures for Eliciting Valuations, American Economic Review 95(3), 530–545 (Plott, Zeiler)уз измењен поступак разлика између власника и купаца се губи; величина ефекта зависи од поступка
  3. First offers as anchors: The role of perspective-taking and negotiator focus, Journal of Personality and Social Psychology 81(4), 657–669 (Galinsky, Mussweiler)предност прве понуде за купца и продавца; фокус на алтернативу, најнижу цену друге стране или сопствени циљ поништио је утицај сидра
  4. What is your Best Price? An Experimental Study of an Alternative Negotiation Opening, Negotiation Journal 39(2), 175–206 (Lipp i sar.), preko prikaza u Indiana Lawyer, април 2023.227 парова купац–продавац, куповина мобилног телефона преко чета; нижа прва понуда продавца, исход као кад купац први да понуду, однос није нарушен, слабије уз познату каталошку цену; оригинални рад није отворен
  5. The Dissatisfaction of Having Your First Offer Accepted: The Role of Counterfactual Thinking in Negotiations, Personality and Social Psychology Bulletin 28(2), 271–283 (Galinsky, Seiden, Kim, Medvec)два огледа са сценаријима и једна симулација; мање задовољства уз једнак или бољи исход
  6. Give and Take: The Complete Guide to Negotiating Strategies and Tactics, HarperBusiness (Chester L. Karrass)савет из праксе, без огледа: план Б, брзе контрапонуде, разлагање трошкова, овлашћење саговорника
  7. Secrets of Power Negotiating, Career Press (Roger Dawson)савет из праксе, без огледа: трзај, невољни купац, стега („мораћете боље од тога“)

Информативно, није финансијски савет.

Прочитај још