Ниво 4 · Експерт · Серија Сањос

Тест знања о берзи и преговарању: експертски ниво

13 питања · око 15 минута · укупно 22 поена

Ово је тест знања о берзи и преговарању за експерте, из серије Сањос. Намењен је онима којима су појмови из финансија и психологије цена познати и који желе питања у којима интуиција лако греши.

Тест има осам питања са понуђеним одговорима, три рачуна и два отворена задатка. Питања траже да механизам примениш у супротном смеру: шта се у билансима дешава кад процена фирме падне, зашто су фиксне обавезе и мали број купаца опасна комбинација, које ограде стоје уз познате огледе о цени и шта су истраживачи нашли о преговарачима којима је прва понуда одмах прихваћена. Рачуни траже колику добит подразумева процена од 2 билиона долара, колико вреди алтернатива у преговору кад је исход неизвестан и колики је стварни попуст иза натписа „−30%“.

Како ради: бираш одговор или уписујеш број, потврђујеш, па тек онда видиш објашњење и решење. Отворене задатке пишеш својим речима и сам означаваш кључне тачке које си покрио.

За тест треба око петнаест минута и калкулатор. На крају резултат постаје акција на графикону, са растом до 25%, а уз свако промашено питање добијаш линк ка тексту из ког потиче.

Питања су настала из текстова Света Финансија о изласку Anthropic-а на берзу, о референтној цени и о преговарању са обе стране стола.

  1. Питање 1 од 13 · 1 поен

    Фирма има обавезу из конвертибилног финансирања коју води по фер вредности, а један велики инвеститор држи тај инструмент и такође га води по фер вредности. Процена фирме нагло падне. Шта се дешава у билансима?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Фирма на папиру бележи добит, а инвеститор губитак

    Кад процена падне, смањи се вредност акција које фирма дугује, па се обавеза смањује и код фирме се уписује добит, иако јој није ушао ниједан долар. Код инвеститора је обрнуто: оно што је раније књижио као добит, сада књижи као губитак. Тако је Amazon раст процене Anthropic-а бележио као добит, у трећем кварталу 2025. чак 9,5 милијарди долара пре пореза. Механизам ради у оба смера, а новац се ни у једном не помера.

  2. Питање 2 од 13 · 1 поен

    Према извештајима о проспекту, фирма има око 518 милијарди долара обавеза за рачунарску снагу у наредној деценији, од чега је око 80% без могућности отказа, а два купца доносе око четвртине прихода. Зашто је баш ова комбинација ризична?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Трошкови су углавном фиксни, а приход зависи од мало купаца, па пад прихода не смањује обавезе

    Обавеза без могућности отказа плаћа се и кад приход успори. Кад два купца носе четвртину прихода, одлазак једног може да однесе велик део прихода, а трошкови остају исти. За разлику од прерачунавања конвертибилног финансирања, рачунарска снага се плаћа стварним новцем. Процена од 2 билиона долара претпоставља да приход расте довољно брзо да ове обавезе постану мали део пословања.

  3. Питање 3 од 13 · 1 поен

    Талеров оглед са пивом на плажи често се наводи као доказ да људи за пиво из хотела плаћају 2,65 долара, а за исто пиво из продавнице 1,50. Која је најважнија ограда уз те бројке?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Испитаници су само рекли колико би дали, па је смер поузданији од износа

    Талерово питање је хипотетичко: испитаници, полазници програма за руководиоце који редовно пију пиво, замишљали су ситуацију и наводили највишу цену коју би дали. Смер резултата слаже се са огледом са вином из 2008, у ком је доживљај заиста мерен. Сам износ од 2,65 долара ипак не треба читати као измерену цену. Пиво је у обе верзије исто.

  4. Питање 4 од 13 · 1 поен

    Талер је написао да би власник трошне продавнице могао да постави отмени шанк и тако подигне цену коју купци сматрају нормалном. Пиво остаје исто. Који део купчеве рачунице шанк мења, према Талеровој подели?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Трансакциону корисност, јер расте референтна цена купца

    Корисност стицања је колико ти сама ствар вреди у односу на цену, а пиво је исто. Шанк мења трансакциону корисност, осећај да си направио добар или лош посао, који настаје кад цену упоредиш са референтном. Кад референтна цена порасте, иста цифра делује као поштен посао уместо као пљачка. Оглед са пивом показује да околина делује и кад је купац уопште не користи.

  5. Питање 5 од 13 · 1 поен

    Мета-анализа из 2025, са 90 студија и 16.334 учесника, проверила је шта се дешава кад је прва понуда врло амбициозна. Шта је нашла?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Амбициозне понуде доносе боље цене, али мање договора, уз бес друге стране

    Најбоља сидра су изнад онога што купац реално може да плати, а довољно близу да их не одбаци без разговора. Преко те границе расте цена претеривања: мање преговора заврши договором, а бес друге стране је један од разлога. Просечно боља цена може тако да сакрије да је појединачни преговор пропао. Предност првог потеза важи за обе стране, и за купца и за продавца.

  6. Питање 6 од 13 · 1 поен

    Галински, Мусвајлер и Медвек су 2002. поредили преговараче који су пре почетка мислили о циљној цени са онима који су мислили о најнижој цени коју би прихватили. Први су постигли боље цене. Шта је била цена тог бољег исхода?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Били су мање задовољни постигнутом ценом, иако је била боља

    Преговарачи фокусирани на циљ отварали су вишим понудама и постизали боље цене, али су њима били мање задовољни, јер су исход мерили према циљу који нису достигли. Ко мисли о минимуму, завршава ближе њему, а задовољнији је. Остали одговори описују стварне ризике преговарања, али не налаз овог рада.

  7. Питање 7 од 13 · 1 поен

    У раду Галинског, Сајдена, Кима и Медвек из 2002. људи чија је прва понуда одмах прихваћена били су мање задовољни, иако су прошли једнако добро или боље. Како се то одразило на њихове следеће преговоре?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Више су се припремали, али су ређе давали прву понуду

    Аутори разлику објашњавају контрачињеничним размишљањем: после брзог „може“ човек у глави понавља колико је још могао да тражи. У следећим преговорима такви људи су се више припремали, али су ређе давали прву понуду, иако први број по правилу доноси предност. Један лош осећај тако може да их кошта потез који им је највише помагао. За купца је поука да брз пристанак није поклон другој страни.

  8. Питање 8 од 13 · 1 поен

    Купујеш намештај за канцеларију. За сваки твој захтев продавац каже да „мора да провери са шефом“, а ти своје уступке дајеш одмах. Зашто је, према Честеру Карасу, овај распоред неповољан за тебе?

    Понуђени одговори

    Тачан одговор: Твоји уступци су стварни, а његови само неодобрена обећања

    Карас купцима саветује да провере овлашћење: има ли саговорник право да се обавеже на оно што траже. Ако нема, сваки твој уступак важи одмах, а његови су обећања која „мора да провери“, па разговор тече у једном смеру. Ово је савет из праксе, огледом није мерен. Корисно га је применити на време: питати ко одлучује пре него што почне ценкање.

  9. Питање 9 од 13 · 2 поена

    Замисли инвеститора који купи акције по процени од 2 билиона долара и жели да му улог расте 10% годишње током 10 година, без дивиденди и без нових акција. Ако тржиште тада фирму вреднује на 20 пута њену годишњу нето добит, колика мора да буде та добит за 10 година? Одговор дај у милијардама долара, заокружено на цео број.

    Тачан резултат: 259 mlrd $

    Решење корак по корак

    1. Потребна вредност за 10 година = 2.000 × 1,1¹⁰ милијарди долара.
    2. 1,1¹⁰ = 2,5937, па је вредност 2.000 × 2,5937 = 5.187,5 милијарди.
    3. Потребна добит = 5.187,5 ÷ 20 = 259,4
    4. Заокружено: 259.
    5. Резултат: око 259 милијарди долара нето добити годишње.

    То је више од педесет пута већи износ од целог прихода фирме у 2025, који је био 4,6 милијарди. Рачун је поједностављен: не рачуна дивиденде, нове акције ни то да тржиште за 10 година може да плаћа више или мање од 20 пута добит. Ипак показује шта значи реченица да је цена акције цена будућности: ко купи по 2 билиона, унапред плаћа деценије раста.

  10. Питање 10 од 13 · 2 поена

    Продајеш плац и купац нуди 48.000 евра. Ако га одбијеш, процењујеш овако: са вероватноћом од 60% за месец дана налазиш купца који плаћа 52.000 евра, а са вероватноћом од 40% продајеш за 45.000 евра. Месец чекања кошта те 300 евра. Колика је очекивана вредност твоје алтернативе, после трошка чекања? Заокружи на цео евро.

    Тачан резултат: 48.900 €

    Решење корак по корак

    1. Очекивана цена = 0,6 × 52.000 + 0,4 × 45.000.
    2. 0,6 × 52.000 = 31.200; 0,4 × 45.000 = 18.000; збир је 49.200.
    3. После трошка чекања: 49.200 − 300 = 48.900.
    4. Резултат: алтернатива у просеку вреди 48.900 евра.

    Алтернатива је у просеку за 900 евра боља од понуде, али са 40% вероватноће доноси 3.300 евра мање. Да ли је одбити понуду добра одлука зависи и од тога колико подносиш тај ризик и колико си сигуран у процену вероватноћа. Управо то је смисао упозорења да је BATNA јака колико је добро познајеш: ко је није израчунао, не зна ни где је његова граница у преговору.

  11. Питање 11 од 13 · 2 поена

    Трговац је телевизор месец дана продавао по 80.000 динара. Пет дана пре акције подигне цену на 100.000, а на акцији га понуди за 70.000, уз прецртаних 100.000 и натпис „−30%“. Колики је стварни попуст ако се мери од цене коју трговац, по Закону о заштити потрошача из 2026, мора да истакне као претходну? Заокружи на једну децималу.

    Тачан резултат: 12,5%

    Решење корак по корак

    1. Претходна цена је најнижа цена у 30 дана пре почетка снижења: тих 30 дана обухвата 80.000 и 100.000 динара, па је најнижа 80.000.
    2. Попуст = (80.000 − 70.000) ÷ 80.000 × 100.
    3. 10.000 ÷ 80.000 × 100 = 12,5
    4. Резултат: стварни попуст је 12,5%, не 30%.

    Натпис „−30%“ мери попуст од цене која је важила само пет дана. Закон тражи да се као претходна истакне најнижа цена из 30 дана пре снижења, управо да би прецртана цена, референтна цена коју трговац ставља купцу пред очи, била стварна. Попуст је измишљен, а осећај доброг посла био би сасвим стваран. У Европској унији исто правило важи од маја 2022.

  12. Питање 12 од 13 · 4 поена

    Ресторан подигне цену главног јела са 1.400 на 1.900 динара и истовремено потпуно промени ентеријер, осветљење и јеловник. Број гостију остане исти. Власник закључује: „Гости су спремни да плате више за исту храну, дакле храна је била прејефтина.“ У четири до шест реченица објасни шта је у овом закључку тачно, а шта претерано.

    Узоран одговор

    Тачно је да гости прихватају вишу цену, а један од разлога је референтна цена: нов ентеријер и јеловник подижу меру са којом гости пореде рачун, па 1.900 динара делује нормално. Претерано је закључити да је храна била прејефтина, јер се променила и околина, а гости плаћају и њу: пријатнији простор је стварна услуга коју користе. Из ових података не може да се раздвоји колико долази од хране, а колико од собе око ње. Могуће је и да су се променили сами гости, па исти број не значи исте људе. Да би сазнао шта гости плаћају за храну, власник би морао да мења једну ствар, на пример само цену у старом ентеријеру.

    Означи кључне тачке које си покрио. Свака носи један поен.

  13. Питање 13 од 13 · 4 поена

    Купујеш стан. Продавац тражи 152.000 евра и одбија разговор испод тога, уз реченицу да је у стан уложио срце. Пријатељ ти каже: „Ефекат поседовања је доказан, његова цена је дупло надувана. Понуди 76.000.“ У четири до шест реченица објасни шта је у овом савету тачно, а шта погрешно.

    Узоран одговор

    Тачно је да власници своју ствар по правилу вреднују више од купаца, и да продавац вероватно искрено верује у своју цену. Погрешно је пренети „дупло“ из огледа са шољама на стан: величина ефекта зависи од поступка мерења, како су показали Плот и Зајлер, а огледи су рађени са малим износима, не са становима. Понуда од 76.000 евра је толико далеко да је продавац вероватно одбаци без разговора, а мета-анализа о првим понудама показује да претеране понуде доносе мање договора и бес друге стране. Корисније је имати своју меру из цена сличних станова и других огласа, мислити о најнижој цени коју би продавац прихватио и питати га за најбољу цену.

    Означи кључне тачке које си покрио. Свака носи један поен.

Резултат

Твоја акција

Где да поновиш

    Информативно, није инвестициони савет.