Ниво 3 · Напредни · Серија Трица
Задаци из економије са решењима: јавни дуг, банке и порези
Ово су задаци из економије са решењима за напредни ниво, трећи тест у серији Трица. Намењени су онима који рачунају без муке и желе да виде како се иста математика примењује на стварне бројке: јавни дуг Србије, фонд за осигурање депозита, акцизу на цигарете и тржиште станова.
Тест има осам питања са понуђеним одговорима, три рачуна без наговештаја и два отворена задатка. Питања траже да прочиташ податак тачно: шта мора да важи кад дуг у еврима расте, а удео у БДП-у пада, зашто рејтинг мења камату, шта значи да фонд покрива банке „сваку посебно“ и шта податак о куповини станова без кредита доказује, а шта не. Рачунаћеш доњу границу цене паклице, разлику између процената и процентних поена и колико рефинансирање скупог дуга подиже расходе за камате.
Како ради: бираш одговор, потврђујеш га, па тек онда видиш објашњење. Код рачуна после одговора добијаш решење корак по корак. Отворене задатке пишеш својим речима, поредиш са узорним одговором и сам означаваш кључне тачке које си покрио.
За цео тест треба око дванаест минута и калкулатор. Резултат постаје акција на графикону: што више бодова, то виша зелена линија, до раста од 25 %. Уз свако промашено питање добијаш линк ка тексту и каруселу из ког потиче.
Питања су настала из текстова Света Финансија о јавном дугу Србије, о осигурању депозита после Алта банке, о акцизи на цигарете и о прању новца кроз некретнине.
- 8 питања са понуђеним одговорима
- 3 рачунска задатка
- 2 отворена задатка
-
Јавни дуг Србије у еврима је од краја 2012. до септембра 2026. порастао око 2,4 пута. У истом периоду дуг према БДП-у је пао. Шта из та два податка мора да важи?
Тачан одговор: БДП у еврима је растао брже од дуга у еврима
Удео је дуг подељен са БДП-ом. Ако је бројилац порастао 2,4 пута, а разломак се смањио, именилац је морао да порасте више од 2,4 пута. БДП у еврима расте и од реалног раста привреде и од инфлације. Дуг у еврима није пао: држава се задужила више него што је вратила, и то је разлог раста у еврима.
-
У кампањи неко каже: „Дуг у еврима порастао је 140 %, а привреда је за исто време реално порасла само 40 %. Дуг расте брже од привреде.“ Где је грешка у овом поређењу?
Тачан одговор: Пореди се номинални раст дуга са реалним растом БДП-а
Дуг у еврима је номинална мера, а реални раст БДП-а је очишћен од инфлације. Да би поређење било поштено, и БДП мора да буде у текућим еврима, а тада расте брже од дуга. Једина мера са истим јединицама на обе стране је дуг према БДП-у. Реални раст је код инфлације мањи од номиналног, не већи.
-
Србији S&P даје инвестициони рејтинг (BBB-), а Fitch и Moody's су корак испод. Зашто би подизање и та два рејтинга на инвестициони ниво могло да снизи камату на нове обвезнице?
Тачан одговор: Шире се купци, јер неки фондови купују само дуг са инвестиционим рејтингом
Инвестициони рејтинг је граница по којој многи велики фондови смеју да купују дуг. Кад је пређе, круг могућих купаца се шири, а што више купаца тражи обвезницу, то је нижа камата коју држава мора да понуди. Агенција камату не одређује, она само даје оцену ризика. Постојећи дуг са фиксном каматом остаје какав је до рока.
-
Према подацима РГЗ-а, 2024. је 78 % станова у Србији купљено без кредита. Који закључак овај податак подржава?
Тачан одговор: Код већине куповина банка не проверава одакле је новац
Код кредита банка проверава купца. Код куповине без кредита ту проверу мора да уради неко други, на пример нотар, а од 40 нотара које су користила лица истраживана због прања новца ниједан није пријавио сумњиву трансакцију. Податак сам не доказује прање: уштеђевина, дознаке и наслеђе су легални извори, а куповина за кеш је законита.
-
У фонду за осигурање депозита било је у априлу 2026. више од 1,2 милијарде евра, „довољно да се исплате сви осигурани износи у 13 банака, свака посебно“. Шта ова реченица тврди?
Тачан одговор: Да фонд покрива било коју од тих банака, али не нужно више њих одједном
„Свака посебно“ значи да фонд може сам да исплати штедише било које од тих банака, једне по једне. Фонд није прављен за пад целог система: закон тражи да се премија одређује према износу потребном за истовремени стечај три банке средње величине. До циља од 7,5 % осигуране штедње фонд треба да стигне до 2030, а 1,2 милијарде је око 3,2 % од 37,5 милијарди.
-
Агенција за осигурање депозита је штедишама банке у стечају исплатила 80 милиона евра из фонда. Зашто коначан трошак фонда може бити мањи од 80 милиона?
Тачан одговор: Агенција се као поверилац наплаћује из имовине банке
После исплате Агенција се пријављује као поверилац за износ који је исплатила и оно што наплати из стечаја враћа у фонд. Колико се врати, зависи од имовине банке. Банка исплатилац само исплаћује новац у име и за рачун Агенције.
-
Из правила о минималној акцизи и ПДВ-у излази да се паклица јефтинија од око 296 динара не може продати без губитка. Која тврдња о тој граници је тачна?
Тачан одговор: Граница следи из најмањег износа акцизе и ПДВ-а, закон цену не прописује
Закон прописује најмању акцизу, 246,89 динара, а не најнижу цену. Граница од око 296 динара је рачун: при тој цени акциза и ПДВ заједно односе целу цену. Влада објављује минималну акцизу сваких шест месеци и просечну цену једном годишње, па се и ова граница помера. Цену паклице одређује произвођач или увозник.
-
У предмету против групе Дарка Шарића, 42 радника хотела уплаћивала су кеш на своје рачуне, сваки пут испод прага за пријаву. Шта је била сврха баш таквих уплата?
Тачан одговор: Да се избегне аутоматска пријава уплате која би упалила аларм
Уплате испод прага се не пријављују аутоматски, па велики износ подељен на много малих уплата на много имена пролази без аларма. Те уплате су, уз директора филијале банке, постале банкарска гаранција, а са њом су фирме групе на аукцији купиле државне хотеле. Шарић је за прање новца у првом степену осуђен 2020, али је та пресуда укинута и суђење се понавља. Правоснажно су за прање осуђени директор филијале и власник једне продате фирме.
-
Паклица која је јефтинија од просека плаћа минималну акцизу од 246,89 динара, а ПДВ је шестина малопродајне цене. При којој цени паклице би акциза и ПДВ заједно били једнаки целој цени, па ланцу од фабрике до трафике не би остало ништа? Заокружи на цео динар.
Тачан резултат: 296 din
Решење корак по корак
- Услов: цена = 246,89 + цена ÷ 6.
- Цена − цена ÷ 6 = 5/6 цене = 246,89.
- Цена = 246,89 × 6 ÷ 5 = 296,27.
- Резултат: око 296 динара.
Испод те цене паклица не може да се продаје без губитка, а и мало изнад ње ланцу остаје мало. Минимална акциза зато ради као доња граница цене, иако закон цену не прописује. Граница се помера сваки пут кад Влада објави нову минималну акцизу.
-
Према РГЗ-у, удео станова купљених кредитом био је 31 % у 2020. и 17 % у 2023. За колико процената се тај удео смањио, у односу на 2020? (Питање није за колико процентних поена.) Заокружи на једну децималу.
Тачан резултат: 45,2%
Решење корак по корак
- Разлика: 31 − 17 = 14 процентних поена.
- У односу на почетну вредност: 14 ÷ 31 = 0,4516.
- 0,4516 × 100 = 45,2
- Резултат: удео куповина кредитом смањио се за 45,2 %, односно за 14 процентних поена.
Обе реченице су тачне, а мере су различите: 14 процентних поена је разлика два удела, а 45,2 % је релативан пад. У вестима се ове две мере често мешају. Пад удела кредита не доказује прање новца; куповина за кеш је законита, а 2024. је удео кредита поново порастао на око 22 %.
-
Држава доспеле еврообвезнице од 2,5 милијарде евра, са купоном од 1,25 % годишње, рефинансира новим обвезницама истог износа са купоном од 5 %. Годишњи расходи за камате су 1,6 милијарди евра. За колико процената порасту годишњи расходи за камате, ако се ништа друго не промени? Заокружи на једну децималу.
Тачан резултат: 5,9%
Решење корак по корак
- Стари купон: 2.500 × 0,0125 = 31,25 милиона евра годишње.
- Нови купон: 2.500 × 0,05 = 125 милиона евра годишње.
- Повећање: 125 − 31,25 = 93,75 милиона евра.
- 93,75 ÷ 1.600 × 100 = 5,86, заокружено 5,9.
- Резултат: расходи за камате порасту око 5,9 %, а дуг се није повећао ни за евро.
Еврообвезнице издате 2019–2021. имају купоне од 1 до 2 %, а оне из 2026. од 4,25 до 5,5 %. Како стари јефтин дуг доспева, мења га скупљи, па расходи за камате расту и кад дуг према БДП-у пада. Главница се рефинансира, а камата се плаћа из пореза, пре плата, пензија и инвестиција.
-
Програм листе која је по прелиминарним резултатима освојила већину има циљ да динарски део јавног дуга порасте са 22,5 % на најмање 30 % до краја мандата. У четири до шест реченица објасни који ризик се тиме смањује, којим потезима се то постиже и шта ова промена не решава.
Узоран одговор
Око 79 % дуга је у страним валутама, па кад динар ослаби, дуг изражен у динарима нарасте без новог задужења. Већи динарски део смањује тај валутни ризик. Код евра га Народна банка већ ублажава стабилним курсом, па је корист највећа код дуга у доларима. Постиже се издавањем динарских обвезница и откупом девизних, постепено, како дуг доспева. Промена не решава цену дуга: две трећине дуга има фиксну камату до рока, а камата на динарски дуг може бити и виша. Није показано колико би овај циљ уштедео, јер то зависи од будућег курса и камата.
Означи кључне тачке које си покрио. Свака носи један поен.
-
Процена ризика од прања новца каже да се код озакоњења објекта не проверава порекло новца уложеног у градњу, а око 2,1 милион објеката је у поступку озакоњења. Предлаже се да се та провера уведе. У четири до шест реченица објасни зашто је легализација рањива, шта би провера променила и где су границе тог предлога.
Узоран одговор
Прање новца кроз градњу завршава се кад кеш постане имовина са папиром, а озакоњење даје баш тај папир, без питања одакле је новац за градњу. Код 2,1 милиона објеката то је велика рупа. Провера порекла би затворила последњи корак, јер зграда без објашњеног новца не би добила уредан статус. Границе: највећи део тих објеката градили су људи сопственом уштеђевином, па би провера оптеретила и поштене, а старе трошкове је тешко доказати. Колико прљавог новца стварно пролази кроз легализацију, нико није измерио, па ни корист предлога није позната.
Означи кључне тачке које си покрио. Свака носи један поен.
Резултат
Твоја акција
- Акција се још није померила. Крени од објашњења и текстова на које воде, па се врати на задатке.
- Акција је кренула. Поново прођи решења корак по корак, посебно разлику између процената и процентних поена.
- Акција је у плусу. Механизме разумеш, а читање података (шта бројка каже, а шта не) је место за још раста.
- Леп раст. Рачунаш рефинансирање и границу цене без наговештаја. Експертски ниво тражи и оцену методологије.
- Акција је близу врха. Напредни ниво ти је лак, па је експертски ниво серије Трица прави следећи корак.
- Пуни раст од 25 %. Напредни ниво је савладан, а експертски те чека.
Где да поновиш
Информативно, није инвестициони савет.
- Акциза на цигарете: колико пореза је у цени паклице · карусел „Паклица цигарета: ко добија 419,66 динара“
- Осигурање депозита: ко заправо плаћа 50.000 € из Алта банке · карусел „Ко плаћа тих 50.000 € (Алта банка)“
- Јавни дуг Србије: упола мањи од просека ЕУ, а камате исте · карусел „Јавни дуг Србије: упола мањи од ЕУ, исте камате“
- Прање новца кроз некретнине: зашто је празан стан успех · карусел „Зашто је градња магнет за прљав новац“