Anthropic IPO: како фирма у минусу од 42 милијарде тражи 2 билиона

Anthropic, фирма која прави Claude, завршила је 2025. годину са нето губитком од око 42 милијарде долара. За прву јавну понуду акција тражи процену од 2 билиона долара, односно 2.000 милијарди. То је отприлике двадесет пута више од свега што Србија произведе за годину дана.

Anthropic IPO могао би да буде највећи излазак на берзу у историји, а број који о њему највише кружи је минус. Како фирма са таквим губитком тражи такву цену? Одговор је у две ствари које наслови прескачу: одакле је минус дошао и шта се заправо купује кад се купи акција.

Колико Anthropic зарађује, а колико губи

Приход му расте више пута годишње, а нето губитак за 2025. износи око 42 милијарде долара. Све бројке у овом тексту потичу из верзије проспекта коју је видео Reuters 28. септембра 2026. Званични проспект, документ S-1 који се предаје америчкој Комисији за хартије од вредности, још није јаван, па се бројке могу променити.

Anthropic (у неким домаћим медијима Антропик) основан је 2021, а његов модел Claude је главни конкурент ChatGPT-ја. Приход му је растао овако:

Период	Приход	Поређење
2024.	386 милиона $
2025.	4,6 милијарди $	12 пута више него 2024.
1. квартал 2026.	4,73 милијарде $	више него цела 2025.
2. квартал 2026.	11,5 милијарди $	око 2,4 пута више него квартал раније
прва половина 2026.	16,2 милијарде $	3,5 пута више него цела 2025.

За 2024. и 2025. извор је Bloomberg Adria, за 2026. Fortune. Неки извори други квартал наводе као 11,6 милијарди; тада би прва половина износила 16,3.

У мају 2026. инвеститори су фирму проценили на 965 милијарди долара. За берзу се сада тражи више него дупло. Понуда би могла да прикупи до око 100 милијарди долара, више од рекордног изласка SpaceX-а у јуну 2026, који је донео 75 милијарди (86,2 са додатном опцијом).

Једна напомена о речима. Код нас је билион хиљаду милијарди. Амерички billion је наша милијарда, па оно што америчке вести пишу као 2 trillion на српском гласи 2 билиона.

Уз такав раст прихода стоји минус од 42 милијарде. Пре него што се упореди са проценом, треба га раставити, јер га чине два сасвим различита дела.

Рачуноводствени губитак: 34 милијарде на папиру

Око 34 од 42 милијарде су рачуноводствени трошак. Тај новац никад није изашао из фирме. Цео минус за 2025. раставља се овако:

Ставка	Износ	Новац изашао из фирме?
Приход	4,6 милијарди $	(ушао)
Трошкови рада фирме	12,65 милијарди $	да
од тога рачунарска снага и инфраструктура	7,33 милијарде $	да
Оперативни губитак (трошкови минус приход)	око 8 милијарди $	да
Раст вредности обавезе из конвертибилног финансирања	око 34 милијарде $	не
Нето губитак	око 42 милијарде $	само око 8 милијарди

Збир је приближан, јер извештаји о проспекту дају заокружене износе. Све до оперативног губитка је стваран новац; ред испод њега је само књижење.

Део инвеститора дао је фирми новац кроз конвертибилно финансирање: новац уз право да се касније претвори у акције. За фирму је то обавеза. Она инвеститорима дугује акције, а вредност тих акција зависи од тога колико вреди сама фирма.

Рачуноводствена правила траже да се таква обавеза води по фер вредности, по цени коју би имала данас. Кад је процена фирме скочила, порасла је и вредност акција које она дугује. Тај раст обавезе уписује се као трошак у биланс успеха, иако нико никоме није платио ни долар. Decrypt га описује као финансирање које се касније може претворити у акције фирме, а чија је процењена вредност расла заједно са вредношћу самог Антхропица.

Исход је парадокс. Што фирми иде боље и што јој процена брже расте, то је овај „губитак" већи. Извештаји о проспекту не кажу тачно који инструмент стоји иза те ставке (зајмови, уговори о будућим акцијама или варанти), па га ни ми не именујемо.

Иста промена вредности види се и са друге стране. Amazon је у Anthropic уложио 8 милијарди долара, великим делом кроз конвертибилне зајмове, и раст његове процене бележи као добит. У трећем кварталу 2025. то му је донело 9,5 милијарди долара добити пре пореза. У првом кварталу 2026. чак 16,8 милијарди, више од половине Амазонове добити пре пореза за то тромесечје. Код Alphabet-а, власника Гугла, у истом кварталу је око 28,7 од 62,6 милијарди долара добити дошло од прерачунавања удела у истој фирми.

Један догађај, раст процене, код фирме се уписује као губитак, а код њених инвеститора као добит. Новац се ни у једном смеру није померио.

Оперативни губитак: где је отишло 8 милијарди

Остатак, око 8 милијарди долара, је оперативни губитак: разлика између онога што је фирма наплатила и онога што ју је коштао сам рад. Овај новац је стварно потрошен.

Највећа ставка из табеле, 7,33 милијарде долара, отишла је на рачунарску снагу и инфраструктуру: сервере и дата центре на којима се модели тренирају и на којима раде сваки пут кад их неко позове. Годину раније та ставка била је око три пута мања, а оперативни губитак износио је 2,98 милијарди (The Decoder, The Next Web).

Разлика у односу на 34 милијарде са папира је у томе шта је овај новац купио. Рачунарска снага је сировина производа који фирма продаје. Приход који је у првој половини 2026. премашио целу 2025. зарађен је управо на тој инфраструктури.

Према истој верзији проспекта, фирма је у другом кварталу 2026. први пут имала прилагођену оперативну добит (Yahoo Finance). Износ није објављен. „Прилагођена" значи да су из рачуна изостављени трошкови акција које фирма даје запосленима, а та ставка уме да буде огромна.

Колико огромна, показао је Uber. У кварталу кад је 2019. изашао на берзу пријавио је губитак од 5,2 милијарде долара, највећим делом због акција које је запосленима доделио у вези са тим изласком. Без тог трошка, губитак би био око 1,3 милијарде (CNBC). И ту је највећи део минуса био плаћен акцијама, без одлива готовине.

Како фирма у губитку може да вреди билионе

Цена фирме на берзи је цена њених будућих зарада. Прошла година само показује како фирма ради и где јој одлази новац.

Прва јавна понуда је тренутак кад фирма која је дотад припадала оснивачима и инвеститорима први пут нуди акције свима, на берзи. На енглеском се зове initial public offering, скраћено IPO. Ко купи акцију постаје сувласник и добија право на део свега што ће фирма зарадити, од тог дана па надаље. Цена акције је процена тих будућих зарада, прерачуната на данашњи новац.

Пример који се најчешће наводи је Amazon. На берзу је изашао 15. маја 1997, по 18 долара по акцији, са тржишном вредношћу од око 560 милиона (The Motley Fool). Прву годину са добити имао је тек 2003: 35 милиона долара нето добити на 5,26 милијарди прихода (Computerworld). Ко је 1997. гледао само последњу годину, видео је фирму у минусу.

Фирме без добити на берзи су данас правило. Према статистици Џеја Ритера са Универзитета Флориде, који деценијама прати америчке прве јавне понуде, 74% технолошких фирми које су на берзу изашле 2025. имало је губитак у години пре изласка (Ритер, табела 4б).

За ову фирму, 2 билиона је око 43 пута више од годишњег прихода, ако се приход из другог квартала 2026. (11,5 милијарди) помножи са четири. То је наш прорачун, не податак из проспекта. Ко плати ту цену, очекује да приход расте још много година и да се једном претвори у добит већу од данашњег прихода.

Када губитак не купи ништа: ризици и критике

Трошак који гради нешто веће и трошак који само гори у билансу једне године изгледају исто. Разлика се види тек касније, а историја није на страни просечне фирме у губитку.

Ритерови подаци за 9.253 америчке прве јавне понуде од 1980. до 2024. показују да су фирме које су на берзу изашле без добити у наредне три године, рачунато од цене на крају првог дана трговања, у просеку заостале за тржиштем 30,7 процентних поена. Код фирми које су имале добит заостатак је био 13 поена (Ритер, табела 16б). Amazon се памти управо зато што је изузетак.

Супротан пример је WeWork. У јануару 2019. процењен је на 47 милијарди долара, после губитка од преко 2 милијарде у 2018. Кад је у августу те године објавио проспект, инвеститори су први пут видели уговоре о закупу и однос фирме са оснивачем. Процена је пала на око 10 милијарди, а излазак на берзу је отказан. У новембру 2023. фирма је отишла у стечај (Wikipedia). Његов минус је куповао дугорочне закупе, а приход никад није сустигао ту обавезу.

И проспект Антхропица, према извештајима, наводи ризике које процена од 2 билиона мора да преживи. Фирма има око 518 милијарди долара обавеза за рачунарску снагу у наредној деценији, од чега је око 80% без могућности отказа (The Ringer). Два купца доносе око четвртине прихода (Fortune). Критичар вештачке интелигенције Ед Зитрон свео је прошлу годину на једну реченицу: фирма је потрошила 12,6 милијарди да би зарадила 4,6 (Stocktwits).

Механизам са папира ради и уназад. Ако процена падне, инвеститори који су њен раст књижили као добит пад ће књижити као губитак.

Како да читаш вест о фирми у минусу

Број губитка сам по себи говори мало. Корисније је раставити га и за сваки део питати шта је купио.

• Колико је новца стварно изашло? Оперативни губитак и новчани ток то показују. Прерачунавање обавеза и акције за запослене не троше готовину, иако улазе у нето губитак.
• Шта је трошак купио? Код ове фирме највећи део иде на рачунарску снагу на којој ради производ. Код WeWork-а је ишао на закупе које приход није покривао.
• Расте ли приход брже од трошкова? Овде је приход у 2025. порастао дванаест пута, а трошак рачунарске снаге око три пута. Тај однос је податак који вреди пратити из квартала у квартал.
• Колико се плаћа? И фирма која добро троши може да буде прескупа. Уз годишњи темпо прихода од око 46 милијарди, процена од 2 билиона већ рачуна на много година раста.

Минус од 42 милијарде је тачан број. Питање које одлучује о цени је шта је тај минус купио.