Психологија новца

Технике преговарања за продавце: зашто први број одлучује

· 10 мин читања · Свет Финансија · Ажурирано

Половни аутомобили поређани на плацу продавца: прва цена коју продавац каже постаје сидро преговора
Foto: order_242, Wikimedia Commons, CC BY-SA 2.0

Кад продајеш стан, ауто или свој рад, најважнији тренутак разговора је онај кад се први пут помене број. У три огледа које су 2001. објавили Адам Галински и Томас Мусвајлер, ко год је први дао понуду, купац или продавац, прошао је боље. Једна од познатих књига о преговарању саветује супротно: пусти другу страну да прва каже цифру.

Овај текст скупља технике преговарања које су измерене у огледима. За карусел смо прошли кроз девет академских радова и извукли осам потеза продавца. Овде је сваки потез објашњен до краја, уз корак пре преговора, савете практичара који огледима нису проверени и места где истраживања престају да важе.

Ко треба први да да понуду у преговорима

У преговору о једној цени, углавном ти. Први број на столу постаје мера са којом обе стране пореде све што следи, па се коначна цена чешће завршава ближе ономе ко га је поставио.

Галински и Мусвајлер су то показали у симулацијама купопродаје. Резултат је био исти у сва три огледа: предност је имала страна која је прва рекла број, без обзира на то да ли је продавала или куповала. Према прегледном раду Џона Оеша и Галинског, у симулираним преговорима искусних менаџера прве понуде објасниле су више од половине разлика у коначним ценама.

Највећа провера стигла је 2025. Ханес Петровски, Мартин Швајнсберг и сарадници објединили су у мета-анализи 90 студија о првим понудама са укупно 16.334 учесника, од преговора о плати и некретнинама до набавке и приватне продаје.

Мета-анализа првих понуда, 2025.

  • 90студија о првим понудама
  • 16.334учесника у њима
  • 81%преговора у којима је виша прва понуда донела бољи исход
Извор: Petrowsky i dr., Organizational Behavior and Human Decision Processes; ESMT Berlin

Проценат од 81 је из саопштења школе ESMT Berlin, где Швајнсберг ради. Предност првог потеза је у овој мета-анализи умерена, али се понавља кроз деценије огледа и различите врсте преговора.

Зашто први број одлучује: ефекат сидрења

Први број усмерава мисли друге стране. Купац који чује цену почиње да у себи тражи разлоге због којих би та цена могла бити оправдана, и ти разлози остају са њим до краја разговора.

Појава се зове ефекат сидрења (anchoring): процена се повлачи ка првом броју који видимо. За преговоре је важно објашњење које су дали немачки психолози Томас Мусвајлер и Фриц Штрак, селективна доступност (selective accessibility). Кад чујеш број, ум прво проверава да ли је тачан, а провера се ради тако што тражи доказе у његову корист.

Прегледни рад Оеша и Галинског наводи пример из огледа са аутомобилом. Људима којима је показана висока цена лакше су падале на памет ствари које оправдавају високу цену: опрема, поузданост, мала километража. Исти ауто, друге мисли. Кад касније дају контрапонуду, праве је од тих мисли.

Исти механизам стоји иза референтне цене, мере са којом поредимо сваки ценовник. У радњи ту меру поставља околина, а у преговору једна реченица продавца.

Корак пре преговора: циљ и BATNA

Пре првог броја долази припрема, а два питања одлучују колико ће тај број бити добар: колико желиш да добијеш и шта радиш ако се не договориш.

Прво питање су истражили Галински, Мусвајлер и Викторија Медвек. Преговарачи који су пре почетка размишљали о циљној цени, идеалном исходу, отварали су вишим понудама и постизали боље цене од оних који су мислили о најнижој цени коју би прихватили (резервационој цени). Ко мисли о минимуму, завршава ближе њему.

Друго питање има име из књиге Роџера Фишера, Вилијама Јурија и Бруса Патона „Getting to Yes“: BATNA, најбоља алтернатива договору (best alternative to a negotiated agreement). За продавца је то други купац, нови оглас за месец дана, нижа цена код откупљивача или једноставно задржавање ствари. Харвардов програм за преговарање упозорава да је алтернатива јака колико је добро познајеш: други купац који нуди више, али плаћа за шест месеци, можда је слабија опција него што изгледа.

Ова два броја раде заједно. Циљ одређује где отвараш, а алтернатива колико далеко смеш да се спустиш пре него што устанеш од стола. Прегледни рад о првим понудама додаје да преговарачи са бољом алтернативом чешће и сами први дају понуду.

Колико високо отворити и зашто број са кусуром

Високо, али у игри. Најбоља сидра су изнад онога што купац реално може да плати, а довољно близу да га не одбаци без разговора.

То је налаз Оеша и Глена Вајта из 2002, како га преноси прегледни рад: сидра изван простора за договор (изнад за продавца, испод за купца) радила су најбоље, све док нису била толико далеко да их друга страна просто игнорише. Мета-анализа из 2025. измерила је и цену претеривања. Амбициозне понуде доносиле су боље цене, али и мање договора, уз бес друге стране као један од разлога.

Други део одговора је облик броја. Прецизан број делује као да иза њега стоји рачуница, па оставља мање простора за ценкање. За 48.700 € купац се ценка мање него за 50.000 € (то је наш пример, не број из студије). Малија Мејсон и сарадници су 2013. показали да људи на прецизну понуду одговарају блажим контрапонудама, јер мисле да пошиљалац боље зна праву вредност.

Део истих истраживача касније је пронашао цену те прецизности. У раду „Too precise to pursue“ из 2018. питали су људе са ким би радије почели разговор. Кад су бирали између два продавца, 81,6% је изабрало оног са округлом ценом, а 18,4% оног са прецизном.

С ким би преговарао? Прва студија из рада „Too precise to pursue“

округла цена

81,6%

изабрало је да преговара са продавцем округле цене

прецизна цена

18,4%

изабрало је продавца прецизне цене

Извор: Lee, Loschelder, Schweinsberg, Mason, Galinsky (2018)

Укупно шест студија са 1.580 учесника и анализа 11.203 огласа за некретнине показали су исто: прецизна цена одбија део људи пре него што разговор почне. Огласи са прецизнијом ценом чешће су морали поново да се објаве. Из оба рада излази правило редоследа: округла цена кад привлачиш купце, прецизна кад је купац већ за столом.

Шта рећи уз понуду, а шта прећутати

Број и услове. Образложење кратко, приоритете никако. Што више говориш уз понуду, то више материјала дајеш другој страни.

У огледима Јосија Мааравија, Јоава Ганзаха и Асје Пази са Универзитета у Тел Авиву, прва понуда са једностраним образложењем прошла је лошије од исте понуде без њега. Према њиховом радном папиру, у првом огледу просечна контрапонуда била је 116.947 долара кад је понуда имала разлоге, а 131.100 кад их није имала. Контрааргументе је писало 94,7% прималаца образложене понуде и 60% осталих. Разлози су терали другу страну да тражи противразлоге, и она их је налазила.

Друга замка је у садржају понуде. Дејвид Лошелдер и сарадници су у три огледа показали да предност првог потеза нестаје кад понуда открије шта је пошиљаоцу најважније. Себичнији саговорници су то искористили: глумили су да им је стало до ставки до којих им није било стало и за њих тражили уступке.

Најдетаљнију слику понашања за столом дао је Нил Ракам, који је са Џоном Карлајлом посматрао 49 преговарача у 103 преговора о радним односима и уговорима. Успешним је сматрао оне које обе стране оцењују као ефикасне, који имају низ значајних успеха и чији се договори ретко распадају у примени. Његове бројке преноси извештај компаније Huthwaite:

Понашање Успешни Просечни
Разлози по аргументу 1,8 3
Речи које иритирају, на сат 2,3 10,8
Контрапредлози, на сат 1,7 3,1
Провера разумевања и сажимање, удео свега реченог 17,2% 8,3%

Речи које иритирају су изрази којима хвалиш сопствену понуду: „великодушна“, „фер“, „разумна“. Не убеђују, а саговорника нервирају. Контрапредлог изречен одмах после туђег предлога друга страна чује као блокаду, па га успешни преговарачи ређе користе. Подебљан ред је најјефтинији потез са листе: пре потписа понови услове својим речима, јер договор који свако разуме другачије пуца после потписа.

Шта саветују практичари, а шта огледи не потврђују

Део популарних савета потиче из искуства практичара и никад није мерен. Неки се слажу са истраживањима, а један им директно противречи.

Роџер Досон у књизи „Secrets of Power Negotiating“ предлаже продавцу да глуми невољног продавца, коме се не жури да прода, јер то шири простор за преговор пре него што почне. Саветује и да сам никад не нудиш да „поделите разлику“ и да сачекаш да то предложи друга страна. То су корисна запажања човека који је водио много преговора, али нису проверена огледом, па их читај као искуство.

Исти аутор саветује да никад не дајеш прву понуду, јер њом откриваш распон у ком размишљаш. За преговоре о једној цени огледи кажу супротно. Досон је у праву у једном делу: понуда која открива превише заиста шкоди, као код Лошелдера. Решење је да даш број без приоритета, а не да ћутиш.

Истраживања имају и своје границе:

  • Више тема, слабије сидро. Мета-анализа из 2025. показује да прва понуда губи снагу кад се преговара о много ствари одједном (цена, рок, гаранција, опрема). Један број је тада само једна од много комбинација.
  • Боља цена, мање задовољства. Преговарачи фокусирани на циљ у раду из 2002. постизали су боље цене, а били мање задовољни њима.
  • Однос после договора. Швајнсберг упозорава да људи који осете да су изгубили касније смање брзину, квалитет или труд. Код клијента са којим настављаш сарадњу, преоштра победа се плаћа касније.
  • Лабораторија и 1978. Већина огледа су симулације са студентима и полазницима пословних програма. Ракамова студија је посматрање стварних преговора и бави се радним односима и уговорима седамдесетих.

Шта технике преговарања значе кад нешто продајеш

Велик део исхода одлучује се пре него што купац уопште одговори. Ко је припремио циљ и алтернативу, и ко зна којим ће бројем отворити, унапред је поставио меру за цео разговор.

Кад се ово сложи редом којим се дешава, добија се кратка мапа за преговарање у продаји, од стана до сопствених услуга:

Потези продавца

  • Пре разговора

    • мисли о циљу, не о минимуму
    • знај своју алтернативу (BATNA)
  • Отварање

    • први број је твој
    • високо, али у игри
    • прецизан кад је купац за столом
  • Уз понуду

    • један разлог
    • без приоритета
    • без „фер понуде“
  • Пре потписа

    • сажми услове својим речима

У пракси то значи неколико питања пре разговора. Колико би било добро добити? Шта радим ако овај купац оде? Да ли купце тек привлачим огласом, или је неко већ ту и чека број? Којим тачним бројем отварам и који један разлог стоји уз њега? Продавци који имају одговоре на та питања ретко морају да импровизују кад купац каже „превише је“.

Друга страна стола има своје потезе, од тога како да не прихвати прву цифру до тога зашто брзо прихваћена понуда оставља горак укус. О њима је други део, о томе како купац обара цену. Овде важи једно: чим први број падне на сто, друга страна почиње да тражи разлоге због којих је оправдан.

Честа питања

Шта је BATNA у преговорима?

BATNA је енглеска скраћеница за најбољу алтернативу договору, израз који су увели Роџер Фишер, Вилијам Јури и Брус Патон. То је оно што ћеш урадити ако се са овим купцем не договориш: други купац, нови оглас, откуп по нижој цени или задржавање ствари. Што је алтернатива боља, то лакше држиш своју цену и то лакше одустајеш од лошег договора.

Како преговарати о цени кад купац одмах каже свој број?

Тада је сидро његово. Прегледни рад Оеша и Галинског наводи да се ефекат прве понуде губио кад су примаоци размишљали о сопственом циљу или о најнижој цени коју друга страна сме да прихвати. Корисно је да одмах вратиш разговор на свој број и разлоге за њега, уместо да се ценкаш од купчеве цифре. Детаљно о томе пише други део овог текста, са стране купца.

Да ли технике преговарања важе и за преговоре о плати?

Делимично. Механизам сидрења важи и за плату: ко први каже разуман, а амбициозан број, помера разговор ка себи. Али преговор о плати ретко је само о једном броју, јер су ту и бонуси, дани одмора, рад од куће и почетак рада. Мета-анализа из 2025. показује да прва понуда слаби што је више тема на столу, а после преговора са послодавцем следи сарадња, па је цена победе претерано оштрим захтевом већа.

Шта су речи које иритирају у преговорима?

То су изрази којима преговарач хвали сопствену понуду: „великодушна“, „фер“, „разумна“. Нил Ракам је, посматрајући 49 успешних преговарача, приметио да их најуспешнији преговарачи користе 2,3 пута на сат, а просечни 10,8 пута. Такве речи не додају ниједан аргумент, а саговорник их чује као поруку да је он нефер ако одбије.

Извори

  1. First offers as anchors: The role of perspective-taking and negotiator focus, Journal of Personality and Social Psychology 81(4), 657–669 (Galinsky, Mussweiler)три огледа; ко год је први дао понуду, купац или продавац, прошао је боље
  2. First offers in negotiations: Determinants and effects, Columbia Business School (Oesch, Galinsky), pregledni radвише од половине разлика у исходима код искусних менаџера; селективна доступност; најбоља сидра; преокретање сидра; прочитан у целини
  3. Disconnecting negotiated outcomes and evaluations: The role of negotiator focus, Journal of Personality and Social Psychology 83(5), 1131–1140 (Galinsky, Mussweiler, Medvec)фокус на циљ доноси бољи исход, али мање задовољства
  4. The power and peril of first offers in negotiations, Organizational Behavior and Human Decision Processes 191 (Petrowsky, Loschelder, Galinsky i dr.), 18. децембар 2025.мета-анализа 374 ефекта из 90 студија, 16.334 учесника; амбициозне понуде, мање договора и бес; сажетак
  5. ESMT Berlin study: What makes a first offer successful in negotiations, ESMT Berlin, 18. децембар 2025.81% преговора; слабији ефекат кад је више тема на столу; изјава Мартина Швајнсберга
  6. Too precise to pursue: How precise first offers create barriers-to-entry in negotiations and markets, Organizational Behavior and Human Decision Processes 148, 87–100 (Lee, Loschelder, Schweinsberg, Mason, Galinsky)шест студија (Н = 1.580) и 11.203 огласа за некретнине; 18,4% према 81,6% у првој студији
  7. New research shows asking a precise, not round, number during negotiations, Columbia Business School (o radu Mason, Lee, Wiley, Ames, Journal of Experimental Social Psychology, 2013)прецизна понуда као јаче сидро
  8. Consequences of one-sided justification of the first offers, Univerzitet u Tel Avivu, radni papir 18-2010 (Maaravi, Ganzach, Pazy)контрапонуде 116.947 $ према 131.100 $; контрааргументи 94,7% према 60%
  9. The Information-Anchoring Model of First Offers: When Moving First Helps Versus Hurts Negotiators, Journal of Applied Psychology 101(7), 995–1012 (Loschelder, Trötschel, Swaab, Friese, Galinsky)прва понуда која открива приоритете претвара предност у губитак код себичних саговорника
  10. Developing effective negotiation skills (o istraživanju Rackham i Carlisle, 1978), Huthwaite International49 успешних преговарача, 103 преговора; критеријуми успеха; разлози, речи које иритирају, контрапредлози, сажимање
  11. What is BATNA? How to Find Your Best Alternative to a Negotiated Agreement, Program on Negotiation, Harvard Law Schoolпојам BATNA, Фишер, Јури и Патон, „Getting to Yes“
  12. Secrets of Power Negotiating, Career Press (Roger Dawson)савет из праксе, без огледа: невољни продавац, трзај на прву понуду, не дели разлику, не дај прву понуду

Информативно, није финансијски савет.

Прочитај још