Ниво 2 · Средњи · Серија Трица
Тест из економије, средњи ниво: порези, банке и јавни дуг
Ово је тест из економије за средњи ниво, други у серији Трица. Намењен је онима који знају шта су порез, кредит и буџет, али те појмове нису примењивали на стварне бројке из Србије. Треба ти калкулатор.
Тест има осам питања са понуђеним одговорима, три рачуна и два отворена задатка. Питања траже да разликујеш сличне ствари: зашто јефтинија паклица носи већи порез, како ПДВ опорезује и саму акцизу, ко плаћа ако фонд за осигурање депозита није довољан, шта је рефинансирање зашто Србија за упола мањи дуг даје исти део БДП-а за камате као ЕУ и зашто перача новца не брине празан стан. Рачунаћеш удео државе у цени паклице, колико штедиша добија из стечаја и просечну камату на јавни дуг.
Како ради: бираш одговор, потврђујеш га, па тек онда видиш објашњење. Код рачуна добијаш наговештај и решење корак по корак. Отворене задатке пишеш својим речима, поредиш са узорним одговором и сам означаваш кључне тачке које си покрио.
За цео тест треба десетак до дванаест минута. Резултат постаје акција на графикону: што више бодова, то виша зелена линија, до раста од 25 %. Уз свако промашено питање добијаш линк ка тексту и каруселу из ког потиче.
Питања су настала из текстова Света Финансија о акцизи на цигарете, о осигурању депозита после Алта банке, о јавном дугу Србије и о прању новца кроз некретнине.
- 8 питања са понуђеним одговорима
- 3 рачунска задатка
- 2 отворена задатка
-
У Србији јефтинија паклица цигарета носи већи удео пореза у цени од скупље. Шта је главни разлог?
Тачан одговор: Фиксни део акцизе и минимална акциза су већи део ниже цене
Акциза има фиксни део, 108,40 динара по паклици, и минимални износ од 246,89 динара који мора да плати свака паклица. На паклици од 380 динара држава узима 81,6 % цене, а на паклици од 600 динара 67,7 %. ПДВ је за све цигарете исти, 20 %. Фиксни износ се на скупљој паклици разводњава, а на јефтинијој чини већи део цене.
-
На литар горива држава наплаћује акцизу као фиксан износ по литру, а ПДВ од 20 % плаћа се при продаји на пумпи. На шта се рачуна тај ПДВ?
Тачан одговор: На цену у којој је акциза већ урачуната
По Закону о ПДВ-у, акцизе улазе у основицу за ПДВ. Купац зато плаћа порез и на сам порез: 20 % од акцизе је део ПДВ-а на сваком литру. Код просечне паклице цигарета тај „порез на порез“ је 49,38 од 69,94 динара ПДВ-а. Правило важи за сваки производ са акцизом, не само за дуван.
-
Замисли да фонд за осигурање депозита нема довољно новца да исплати штедише банке која је пропала. Ко по закону први додатно плаћа?
Тачан одговор: Све банке, кроз ванредну премију
Први корак је ванредна премија: додатна уплата свих банака, до 0,5 % осигуране штедње годишње, а уз сагласност Народне банке до 1 %. Тек кад ни то није довољно, новац стиже из буџета, из зајма уз гаранцију државе или из обвезница уз гаранцију државе. Држава јемчи за обавезе Агенције, па штедише не добијају мање од осигураног износа. Ред је: банке премијом, банке ванредном премијом, па држава.
-
Преко банке као брокера држиш акције вредне 20.000 €, а на штедњи у истој банци имаш 10.000 €. Банка оде у стечај. Шта од тога покрива осигурање депозита?
Тачан одговор: Само штедњу од 10.000 €
Осигурање депозита покрива депозите: текуће рачуне, штедњу по виђењу, орочену и девизну штедњу. Хартије од вредности које држиш преко банке као брокера нису депозит. За њих постоји посебан систем заштите инвеститора, па је Агенција после Алта банке најавила и посебан позив малим инвеститорима. Лимит од 50.000 € се не дели на пола и не рачуна на збир свега што имаш код банке.
-
Србија дугује око 44 % БДП-а, а просек Европске уније око 82 %. Ипак и Србија и ЕУ за камате дају око 1,9 % БДП-а годишње. Шта то објашњава?
Тачан одговор: Србија на сваки евро дуга плаћа скоро дупло већу камату
Кад се расходи за камате поделе са дугом, просечна држава ЕУ плаћа око 2,3 % годишње, а Србија око 4,3 %. Поверилац наплаћује ризик: Србија је тек на граници инвестиционог рејтинга, тржиште њеног дуга је мало, а четири петине дуга је у туђим валутама. Кина држи око 6,8 % дуга, па не може да објасни разлику. Камата се увек плаћа на дуг, а БДП служи само да се расход упореди међу земљама.
-
Доспева обвезница од милијарду евра. Управа за јавни дуг изда нову обвезницу од милијарду евра на седам година и новцем од ње исплати стару. Шта се десило са дугом?
Тачан одговор: Остао је исти, померен је рок, а камата може бити другачија
Ово је рефинансирање: новим задужењем враћа се старо. Износ дуга је исти, а мењају се рок и камата. Кад је стара обвезница имала купон од 1 %, а нова има 5 %, дуг се није повећао, али камата коју држава плаћа из пореза јесте. Највећи део плана задуживања за 2026, око 8,3 милијарде евра, служи управо враћању старих дугова.
-
Око 11 % јавног дуга Србије је у доларима. Ако динар ослаби према долару, а држава се не задужи ни за један нови долар, шта се деси са дугом израженим у динарима?
Тачан одговор: Расте, иако нема новог задужења
За исти број долара сада треба више динара, па дуг изражен у динарима нарасте без иједног новог кредита. То је валутни ризик, а код Србије је 79 % дуга у страним валутама. Код евра га ублажава Народна банка, која држи курс стабилним, а код долара не. Динарски део дуга је једини на који курс не утиче.
-
У новом крају стоји завршена стамбена кула. Годинама нико у њој не живи, а инвеститор станове ни не продаје ни не издаје. Ако је зграда грађена да би се опрао новац, зашто инвеститору празни станови не сметају?
Тачан одговор: Циљ му је уредно порекло новца, а стан чува вредност
Кирија и продаја су циљ инвеститора. Циљ перача новца је да кеш постане плац, зид, стан и упис у катастар, имовина са уредним папиром. Такав стан чува вредност, не тражи одржавање као фирма и не доноси станаре, уговоре ни питања. Ово ради и обрнуто само делимично: празан стан није доказ прања, јер су међу празним становима и викенд-станови, станови исељеника и станови који чекају купца.
-
Акциза на паклицу је 108,40 динара плус 33 % малопродајне цене, али не мање од 246,89 динара (минимална акциза). ПДВ је шестина малопродајне цене. Паклица кошта 380 динара. Колики проценат њене цене иде држави, кроз акцизу и ПДВ? Заокружи на једну децималу.
Наговештај: Прво провери да ли је акциза по рачуну мања од минималне. Ако јесте, узми минималну.
Тачан резултат: 81,6%
Решење корак по корак
- Акциза по рачуну: 108,40 + 0,33 × 380 = 233,80 динара, што је мање од 246,89, па паклица плаћа минималну акцизу од 246,89.
- ПДВ: 380 ÷ 6 = 63,33 динара.
- Држави укупно: 246,89 + 63,33 = 310,22 динара.
- 310,22 ÷ 380 × 100 = 81,6
- Резултат: држави иде 81,6 % цене паклице.
На просечној паклици од 419,66 динара држави иде 75,5 %, а овде 81,6 %. Произвођачу, велепродаји и трафици на паклици од 380 динара остаје 69,78 динара, трећина мање него на просечној. Паклице од 380 и 600 динара у тексту су примери, не конкретни брендови.
-
Штедиша има 90.000 € у једној банци која оде у стечај. Осигурано је 50.000 € и то добија из фонда. Остатак постаје потраживање у стечају. Претпостави да се из стечаја на крају врати 41 % тог остатка, колико је у ранијим стечајевима банака у Србији исплаћено од признатих потраживања. Колико евра штедиша добије укупно?
Наговештај: Израчунај неосигуран остатак, узми 41 % од њега и додај осигураних 50.000 €.
Тачан резултат: 66.400 €
Решење корак по корак
- Неосигуран остатак: 90.000 − 50.000 = 40.000 €.
- Из стечаја: 0,41 × 40.000 = 16.400 €.
- Укупно: 50.000 + 16.400 = 66.400 €.
- Резултат: штедиша добије 66.400 €, а 23.600 € не.
Тих 41 % је просек свих признатих потраживања у банкама у стечају, не обећање за твоју штедњу; стварни проценат зависи од имовине банке и од исплатног реда. Депозити изнад лимита су у четвртом реду, после Агенције, пореза и Народне банке. Стечај Агробанке трајао је око 12 година, па и новац који се врати стиже касно. Иста сума у две банке била би осигурана цела.
-
Србија је 2025. имала јавни дуг од 43,7 % БДП-а, а за камате је дала око 1,9 % БДП-а. Колика је приближна просечна каматна стопа на дуг, у процентима? Заокружи на једну децималу.
Наговештај: Подели расход за камате са дугом (оба су у процентима БДП-а, па се БДП скрати) и помножи са 100.
Тачан резултат: 4,3%
Решење корак по корак
- Камате и дуг су изражени у истој јединици, процентима БДП-а.
- 1,9 ÷ 43,7 = 0,0435
- 0,0435 × 100 = 4,35, заокружено 4,3.
- Резултат: Србија плаћа око 4,3 % годишње на просечан евро дуга.
Исти рачун за ЕУ даје 1,9 ÷ 81,5, око 2,3 %. Србија има упола мањи дуг, а скоро дупло већу камату. Ово је приближна стопа: дуг се мења током године, а у расходима су и провизије и дисконти.
-
Произвођач подигне цену своје паклице са 500 на 520 динара. Акциза је 108,40 динара плус 33 % цене, а ПДВ је шестина цене. У три до пет реченица објасни колико од тих 20 динара поскупљења иде држави, зашто, и наведи једну ситуацију у којој овај рачун не би важио.
Узоран одговор
Фиксни део акцизе се не мења, али 33 % од нових 20 динара је 6,60 динара акцизе, а шестина од 20 динара је око 3,33 динара ПДВ-а. Држави иде око 9,93 динара, скоро половина поскупљења. Произвођачу, велепродаји и трафици заједно остаје нешто више од 10 динара. Рачун не важи за паклицу која плаћа минималну акцизу: тамо поскупљење до границе не мења акцизу, па држави иде само ПДВ.
Означи кључне тачке које си покрио. Свака носи један поен.
-
У коментарима после избора неко пише: „Нова власт само треба да престане да плаћа рате за старе кредите и пара ће бити довољно.“ У три до пет реченица објасни шта би се десило и шта нова власт стварно може да промени у вези са дугом.
Узоран одговор
Уговоре о дугу потписује Република Србија, не конкретна влада, па се дуг наслеђује. Пропуштена рата је банкрот: уговори о обвезницама обично дозвољавају и другим повериоцима да одмах траже цео износ, рејтинг пада и свако следеће задужење поскупљује. Нова власт може да бира колико се даље задужује, да не повуче уговорене а неискоришћене кредите, да објави услове уговора и да повећа део дуга у динарима. На две трећине дуга камата је фиксна до рока, па ту не може да промени ни камату.
Означи кључне тачке које си покрио. Свака носи један поен.
Резултат
Твоја акција
- Акција се још није померила. Објашњења испод питања и текстови на које воде су најбржи пут до првог раста.
- Акција је кренула. Поново прочитај делове о минималној акцизи и рефинансирању, па се врати на тест.
- Акција је у плусу. Појмове разликујеш, а рачуни са два корака су место где има још простора.
- Леп раст. Знаш ко први плаћа кад банка оде у стечај и зашто мали дуг може бити скуп. Напредни ниво тражи више корака у рачуну.
- Акција је близу врха. Средњи ниво ти је лак, па је напредни ниво серије Трица прави следећи корак.
- Пуни раст од 25 %. Средњи ниво је савладан, а напредни те чека.
Где да поновиш
Информативно, није инвестициони савет.
- Акциза на цигарете: колико пореза је у цени паклице · карусел „Паклица цигарета: ко добија 419,66 динара“
- Осигурање депозита: ко заправо плаћа 50.000 € из Алта банке · карусел „Ко плаћа тих 50.000 € (Алта банка)“
- Јавни дуг Србије: упола мањи од просека ЕУ, а камате исте · карусел „Јавни дуг Србије: упола мањи од ЕУ, исте камате“
- Прање новца кроз некретнине: зашто је празан стан успех · карусел „Зашто је градња магнет за прљав новац“