Ниво 4 · Експерт · Серија Трица
Тест из јавних финансија, експерт: дуг, банке, акцизе и прање новца
Ово је тест из јавних финансија за експертски ниво, четврти и најтежи у серији Трица. Намењен је онима који читају извештаје Управе за јавни дуг, Фискалног савета и Еуростата и желе да провере да ли разликују податак од закључка.
Тест има осам питања са понуђеним одговорима, три рачуна у више корака и два отворена задатка. Питања траже оцену методологије: зашто старе и нове бројке о дугу не могу да се мешају, шта тачно мери просечна каматна стопа, шта просек наплате из стечаја каже о једном штедиши и шта резидуална процена о прању новца доказује, а шта не. Рачунаћеш при којој цени паклице удео државе пада на 70 %, колико година ванредне премије банака покрива мањак фонда и како дефицит и раст БДП-а мењају дуг према БДП-у.
Како ради: бираш одговор, потврђујеш га, па тек онда видиш објашњење. Код рачуна после одговора добијаш решење корак по корак. Отворене задатке пишеш својим речима, поредиш са узорним одговором и сам означаваш кључне тачке које си покрио.
За цео тест треба око дванаест минута и калкулатор. Резултат постаје акција на графикону: што више бодова, то виша зелена линија, до раста од 25 %. Уз свако промашено питање добијаш линк ка тексту и каруселу из ког потиче.
Питања су настала из текстова Света Финансија о јавном дугу Србије, о осигурању депозита после Алта банке, о акцизи на цигарете и о прању новца кроз некретнине.
- 8 питања са понуђеним одговорима
- 3 рачунска задатка
- 2 отворена задатка
-
У новинском тексту из 2016. пише да је јавни дуг Србије крајем 2015. био 74,7 % БДП-а. Данашња серија Управе за јавни дуг за исти датум даје 67,2 %. Шта највероватније објашњава разлику?
Тачан одговор: Ревизија БДП-а подигла је именилац за све године
После ревизије БДП-а, процењена вредност привреде је већа за све године, па је исти дуг мањи проценат БДП-а. Данашња серија је по методологији ESA 2010 са ревидираним БДП-ом, и бројке пре 2013. не могу се мешати са њом. Отпис би променио сам дуг, а не историјски удео за 2015. Гаранције су у званичном јавном дугу укључене као индиректне обавезе.
-
Неко рачуна просечну каматну стопу на јавни дуг као расходе за камате у години подељене са дугом на крају те године. Која је најтачнија примедба на овај метод?
Тачан одговор: Стопа је приближна, јер се дуг мења током године, а у расходима су и провизије и дисконти
Кад дуг током године расте, дуг на крају године је већи од просечног, па дељење њиме благо потцењује стопу. Провизије и дисконти у расходима је, с друге стране, подижу. Резултат од око 4,3 % за Србију и 2,3 % за ЕУ зато је добар за поређење реда величине, не за децималу. Камате подељене са БДП-ом дају терет за буџет, а не каматну стопу.
-
У једном тексту пише: „правоснажно осуђени перач новца Дарко Шарић“. Шта од следећег одговара стању предмета у новембру 2026?
Тачан одговор: Нетачно, правоснажна је пресуда за кокаин, а за прање се суђење понавља
Шарић је правоснажно осуђен на 14 година за шверц кокаина. За прање новца је 2020. добио 9 година у првом степену, али је Апелациони суд 2022. ту пресуду укинуо и суђење се понавља. Директор филијале банке и власник продате фирме правоснажно су осуђени за прање, по споразуму о признању, али пресуда другима не мења статус оптуженог. До правоснажне пресуде важи претпоставка невиности.
-
Који од ових догађаја подиже јавни дуг Србије према БДП-у, а да држава нема дефицит већи од плана и не узима нов кредит?
Тачан одговор: Динар ослаби према долару, а према евру остане исти
Око 11 % дуга је у доларима. Кад динар ослаби према долару, исти број долара вреди више динара и евра, а БДП се тиме не повећава, па удео расте. Откуп пре рока и рефинансирање истим износом мењају састав дуга, не његов износ. Бржи раст БДП-а удео смањује. Фискални савет као ризике ван саме бројке наводи и гаранције за ЕПС и могући откуп удела у НИС-у.
-
Закон о осигурању депозита обавезује банку да ти на захтев да писане информације о осигурању штедње, али јој забрањује да те информације користи у реклами. Шта је најјачи разлог за забрану?
Тачан одговор: Осигуране су све банке, па би порука сугерисала предност које нема
Осигурање депозита је исто у свакој банци са дозволом, са истим лимитом и истим фондом. Реклама „ваша штедња је код нас осигурана“ била би тачна, али би наводила на закључак да је код других није. Систем је направљен тако да трошак пада једне банке унапред плате све банке заједно, па ниједна не сме да се такмичи сигурношћу коју није сама обезбедила. Банке смеју да рекламирају штедњу, камату и услуге.
-
Према Форбесу Србија, од 81,49 милијарди динара признатих потраживања у банкама у стечају исплаћено је 33,85 милијарди, око 41 %, а стечај Агробанке трајао је око 12 година. Који закључак је методолошки најслабији?
Тачан одговор: Штедиша са 40.000 € изнад лимита може да очекује око 16.400 €
Тих 41 % је збир свих признатих потраживања, из више банака и свих исплатних редова. Депозити изнад лимита су у четвртом реду, па њихова наплата може бити и нижа и виша од просека, зависно од имовине банке и од тога колико однесу виши редови. Просек не може да се препише на једног штедишу. Остале три тврдње податак подржава или их правилно ограничава.
-
Произвођач подигне цену просечне паклице са 419,66 на 429,66 динара. Акциза је 108,40 динара плус 33 % цене, ПДВ је шестина цене, а минимална акциза се до следеће објаве не мења. Шта се деси са уделом државе у цени паклице?
Тачан одговор: Пада, јер је порез на нових 10 динара око 50 %, мање од просечних 75,5 %
Гранична стопа је 33 % акцизе плус шестина за ПДВ, око 49,7 % од сваког новог динара. Просечна стопа на старој цени је 75,5 %, јер фиксни део од 108,40 динара не расте са ценом. Кад се на просек дода износ опорезован нижом стопом, просек пада: на 429,66 динара удео је око 74,9 %. Минималну акцизу Влада мења објавом, не сваким поскупљењем.
-
Анализа фондације Friedrich-Ebert-Stiftung процењује да за више од половине вредности стамбене градње у Албанији од 2015. до 2024. нема видљивог легалног извора, ни кредита ни страних купаца. Који закључак из тога не следи?
Тачан одговор: Више од половине стамбене градње финансирано је новцем из криминала
Метод је резидуални: од вредности градње одузме се оно што се види кроз кредите и стране купце, а остатак је „без видљивог извора“. У тај остатак улазе и кеш уштеђевина и дознаке, које су у Албанији велике. Остатак зато даје горњу границу простора за прљав новац, не његов износ. Случај „Аруба“, са око 140 милиона евра блокиране имовине, и даље је истрага.
-
Паклица скупља од просека плаћа акцизу од 108,40 динара плус 33 % малопродајне цене, а ПДВ је шестина цене. При којој цени паклице би удео државе (акциза и ПДВ) пао на тачно 70 % цене? Заокружи на цео динар.
Тачан резултат: 533 din
Решење корак по корак
- Држави иде 108,40 + 0,33 × П + П ÷ 6, а услов је да то буде 0,70 × П.
- 108,40 = (0,70 − 0,33 − 0,1667) × П = 0,2033 × П.
- П = 108,40 ÷ 0,2033 = 533,1.
- Провера: акциза 108,40 + 0,33 × 533 = 284,29, изнад минималне од 246,89, па формула важи.
- Резултат: око 533 динара.
Удео државе пада са ценом јер фиксни део не расте, а гранична стопа од око 49,7 % је испод просечне. Зато скупи брендови носе мањи проценат пореза од јефтиних. Провера минимума је део задатка: испод просека важи друга формула.
-
Замисли да банка са 2,1 милијардом евра осигураних депозита оде у стечај, а у фонду је 1,2 милијарде. Мањак покривају остале банке ванредном премијом од 1 % годишње (највише што закон дозвољава уз сагласност Народне банке), на своју осигурану штедњу. Пре пада, осигурана штедња у свим банкама била је 37,5 милијарди евра, и претпостави да се не мења. Колико година ванредне премије треба да се покрије мањак? Занемари наплату из стечаја и заокружи на једну децималу.
Тачан резултат: 2,5 godina
Решење корак по корак
- Мањак: 2,1 − 1,2 = 0,9 милијарди евра.
- Основица премије су преостале банке: 37,5 − 2,1 = 35,4 милијарде евра.
- Годишња ванредна премија: 0,01 × 35,4 = 0,354 милијарде евра.
- 0,9 ÷ 0,354 = 2,54, заокружено 2,5.
- Резултат: око две и по године ванредне премије.
Штедише толико не чекају: кад Агенција процени да премија није довољна, закон предвиђа допунска средства из буџета или зајма уз гаранцију државе. Држава је трећа у реду, али стоји иза фонда. Пример је замишљен; стварни фонд се пуни и враћа новац из стечаја.
-
Јавни дуг је 41,97 милијарди евра, што је 43,3 % БДП-а. Претпостави да следеће године дефицит износи 3,5 % данашњег БДП-а, да дуг расте тачно за износ дефицита и да номинални БДП у еврима порасте 6 %. Колики ће бити дуг према БДП-у на крају године, у процентима? Заокружи на једну децималу.
Тачан резултат: 44,2%
Решење корак по корак
- Данашњи БДП: 41,97 ÷ 0,433 = 96,93 милијарде евра.
- Дефицит: 0,035 × 96,93 = 3,39 милијарди; нови дуг 41,97 + 3,39 = 45,36 милијарди.
- Нови БДП: 96,93 × 1,06 = 102,75 милијарди.
- 45,36 ÷ 102,75 × 100 = 44,15, заокружено 44,2.
- Резултат: дуг према БДП-у расте са 43,3 на око 44,2 %.
Удео расте кад је дефицит већи од онога што „поједе“ раст БДП-а: овде 6 % раста смањује удео за око 2,5 поена, а дефицит га подиже за око 3,3 поена. Граница од 45 % је битна, јер по садашњем закону дефицит до 3 % БДП-а важи за дуг испод ње. Рачун не укључује курс ни гаранције, који дуг могу да помере без дефицита.
-
Одбрани или оспори тврдњу: „Јавни дуг Србије је низак, упола мањи од просека ЕУ, па нема разлога за бригу.“ У пет до седам реченица наведи бар два доказа и једну границу сопственог закључка.
Узоран одговор
Тврдња је тачна у величини, а непотпуна у цени. Дуг од око 43 % БДП-а је испод законске границе од 60 % и пада од 2015. Али Србија на сваки евро дуга плаћа око 4,3 %, скоро дупло више од ЕУ, па за камате даје око 1,9 % БДП-а, колико и ЕУ са двоструко већим дугом. Око 79 % дуга је у страним валутама, па слабљење динара, нарочито према долару, подиже дуг без дефицита. Како јефтине обвезнице из 2019–2021. доспевају, мењају их скупље, па камате расту и кад удео пада. Фискални савет види и ризике ван бројке: гаранције за ЕПС, могући откуп удела у НИС-у и дефицит изнад плана. Граница: просечна камата је приближан рачун, а извори се разликују у децималама.
Означи кључне тачке које си покрио. Свака носи један поен.
-
Предлог: осигуран износ депозита у Србији подићи са 50.000 на 100.000 €, као у ЕУ. У пет до седам реченица одбрани или оспори предлог: ко би платио, шта би се променило за штедише и фонд, и где је граница твоје оцене.
Узоран одговор
Предлог би већину штедње изнад 50.000 € пребацио из стечаја у фонд, па штедише не би чекале годинама и добијале део, као у ранијим стечајевима у којима је исплаћено око 41 % признатих потраживања. Осигурана штедња би порасла, а са њом и циљ фонда од 7,5 % осигуране штедње. Фонд пуне премије банака, па би банке плаћале више, а део тог трошка вероватно би прешао на клијенте кроз камате и накнаде. Расте и обавеза државе као последњег јемца. Износ од 50.000 € није мењан од 2008, па је део предлога и усклађивање са инфлацијом. Граница: не знам колико штедње је између 50.000 и 100.000 €, па не могу да израчунам колико би премија порасла.
Означи кључне тачке које си покрио. Свака носи један поен.
Резултат
Твоја акција
- Акција се још није померила. Експертски ниво је захтеван; напредни ниво серије Трица је добра припрема.
- Акција је кренула. Прочитај објашњења о методологији и текстове на које воде, па пробај поново.
- Акција је у плусу. Механизме знаш, а оцена шта податак доказује и динамика дуга су место за још раста.
- Леп раст. Читаш бројке са њиховим границама, а то је најтежи део јавних финансија.
- Акција је близу врха. Експертски ниво серије Трица ти је скоро савладан.
- Пуни раст од 25 %. Експертски ниво серије Трица је савладан.
Где да поновиш
Информативно, није инвестициони савет.
- Акциза на цигарете: колико пореза је у цени паклице · карусел „Паклица цигарета: ко добија 419,66 динара“
- Осигурање депозита: ко заправо плаћа 50.000 € из Алта банке · карусел „Ко плаћа тих 50.000 € (Алта банка)“
- Јавни дуг Србије: упола мањи од просека ЕУ, а камате исте · карусел „Јавни дуг Србије: упола мањи од ЕУ, исте камате“
- Прање новца кроз некретнине: зашто је празан стан успех · карусел „Зашто је градња магнет за прљав новац“