Економија

Јавни дуг Србије: упола мањи од просека ЕУ, а камате исте

· 9 мин читања · Свет Финансија

Застава Србије на белој каменој фасади зграде са скулптурама, фотографија са сајта Министарства финансија, где се води јавни дуг Србије
Foto: Ministarstvo finansija Republike Srbije

Србија дугује 43,7 % свог БДП-а, а просечна земља Европске уније 81,5 %. За камате и једна и друга дају око 1,9 % БДП-а годишње. Упола мањи дуг, а исти рачун за камате.

Јавни дуг Србије је после избора 25. октобра 2026. постао једна од најчешћих тема у коментарима, уз два страха: „каса је празна“ и „све дугујемо Кини“. Овај текст објашњава колики је дуг, коме се дугује и зашто је скуп, како га држава заправо враћа и шта нова власт може, а шта не може да промени.

Колики је јавни дуг Србије 2026. године

На крају септембра 2026. јавни дуг Србије је био 41,97 милијарди евра, односно 43,3 % БДП-а (Управа за јавни дуг). У динарима је то 4.931,7 милијарди. Од краја 2025, кад је био 39,34 милијарде, дуг је за девет месеци порастао за око 2,6 милијарди евра (Тањуг, према Министарству финансија).

Званични број има два дела. Директне обавезе, 40,24 милијарде, држава је узела сама: обвезнице и кредити. Индиректне обавезе, 1,73 милијарде, су гаранције: држава је јемац за кредите јавних предузећа. Ако предузеће не плати, плаћа држава.

Дуг се дели и по томе где је поверилац. Унутрашњи дуг (11,63 милијарде, 28 %) Србија дугује повериоцима у земљи, највише домаћим банкама и купцима државних хартија. Спољни дуг (30,34 милијарде, 72 %) дугује повериоцима у иностранству. „Спољни“ не значи „према страној држави“: највећи спољни повериоци су фондови и банке који су купили српске обвезнице.

По становнику је то око 6.420 евра (наша рачуница: 41,97 милијарди подељено са 6.532.019 становника, колико је РЗС проценио за 1. јануар 2026). Тај износ показује величину, али не стиже као рачун никоме.

Шта је јавни дуг и по чему се разликује од дефицита

Јавни дуг је збир свих обавеза државе које још нису враћене, заједно са гаранцијама. Дефицит је мањак у једној години: држава потроши више него што прикупи. Дефицит допуњује дуг, као што сваки месец у минусу повећава стање на кредитној картици.

Најближе поређење је кредит за стан. Породица се задужује јер стан траје тридесет година, а плата стиже месечно. Држава аутопут, болницу или пругу користи деценијама, па их деценијама и отплаћује. Задужује се и кад приходи нагло падну, као 2020. у корони.

Због тога се дуг мери према БДП-у, вредности свега што земља произведе за годину. Исти кредит је мали за некога са великом платом, а тежак за некога са малом. БДП је „плата“ из које држава кроз порезе отплаћује дуг.

Јавни дуг Србије по годинама

Дуг је 2000. године био 201,2 % БДП-а, наслеђе деведесетих и неплаћених кредита (Н1, према Министарству финансија). После отписа дела дуга код Париског и Лондонског клуба и брзог раста привреде, 2008. је пао на најнижи ниво: 8,78 милијарди евра, 28,3 % БДП-а (021.рс). Светска криза, велики дефицити и слабији динар су га до 2015. вратили на око две трећине БДП-а.

Јавни дуг Србије, % БДП-а, на крају године

DUG/BDPјавни дуг централног нивоа власти43,3%
врхкорона 43,3% 67,2%43,3%
2013.53,7%
2014.63,4%
2015.67,2%
2016.65,2%
2017.55,5%
2018.51,4%
2019.49,7%
2020.54,4%
2021.53,9%
2022.52,4%
2023.48%
2024.46,6%
2025.43,7%
ИX 2026.43,3%
Методологија ЕСА 2010, са данашњим БДП-ом; бројке објављене раније биле су више јер је БДП после ревидиран. · Извор: Управа за јавни дуг, месечни извештај за септембар 2026.

Од 2015. удео пада, уз један скок 2020. Данас је нижи него било кад од 2013. У еврима се дуг у истом периоду стално повећавао. Крајем 2012. био је око 17,7 милијарди евра, данас 41,97, што је око 2,4 пута више.

Оба податка су тачна, и зато се у расправи користе да докажу супротне ствари. Дуг у еврима расте, али БДП у еврима расте брже, и од реалног раста привреде и од инфлације. Поређење раста дуга у еврима са реалним растом БДП-а, које се чује у кампањама, меша две различите мере. Једина мера са истим јединицама на обе стране је дуг према БДП-у.

Коме Србија дугује

Више од половине дуга држе купци државних обвезница: међународни фондови и банке који су купили еврообвезнице (12,9 милијарди) и купци обвезница на домаћем тржишту, у динарима и еврима (8,7 милијарди).

Коме Србија дугује 41,97 милијарди евра

Извор: Управа за јавни дуг, стање 30. 9. 2026; групе су наше

Остатак су кредити. ММФ, Светска банка и европске развојне банке (Европска инвестициона банка, ЕБРД, Банка за развој Савета Европе) заједно држе око 7,4 милијарде. Друге државе и њихове развојне банке држе 6,6 милијарди, а највећа појединачна међу њима је кинеска Export-Import Bank of China: 2,84 милијарде евра, 6,8 % јавног дуга. Комерцијалне банке, домаће и стране, држе 5,6 милијарди.

Укупан дуг према свим кинеским изворима није познат. Део кредита кинеских банака води се међу кредитима пословних банака, а Народна банка је новинарима РСЕ одбила да објави укупан износ. За неке кинеске кредите уговорена је и арбитража у Пекингу по кинеском праву, као за Костолац (ЦИНС, преко 021.рс).

79 % дуга је у страним валутама: 63 % у еврима, 11,3 % у доларима, 4,7 % у SDR, ММФ-овој корпи валута. У динарима је 20,9 %. Кад динар ослаби, дуг у динарима нарасте и без новог задужења. Код евра тај ризик ублажава Народна банка, која држи курс стабилним; код долара не.

Зашто Србија за камате плаћа колико и ЕУ

Србија на сваки евро дуга плаћа скоро дупло већу камату од просека ЕУ. Кад се расходи за камате поделе са дугом, просечна држава ЕУ плаћа око 2,3 % годишње, а Србија око 4,3 % (наша рачуница из података Еуростата и Фискалног савета).

2025. Дуг, % БДП-а Камате, % БДП-а
Грчка 145,4 % 3,1 %
Италија 136,7 % 3,8 %
Еврозона 87,7 % 1,9 %
Европска унија 81,5 % 1,9 %
Србија 43,7 % ≈ 1,9 %

Поверилац наплаћује ризик. Србија је тек на граници инвестиционог рејтинга, оцене по којој велики фондови смеју да купују дуг: S&P је даје (BBB-), док су Fitch (BB+) и Moody's (Ba2) корак испод (НБС). Тржиште српског дуга је мало, а четири петине дуга је у туђим валутама.

Цену подиже и време. Еврообвезнице издате 2019–2021, кад су камате у свету биле близу нуле, имају купоне од 1 до 2 %. Обвезнице издате у мају и јулу 2026. имају купоне од 4,25 до 5,5 % (Управа за јавни дуг). Како стари јефтини дуг доспева, мења га скупљи. Зато расходи за камате расту и кад дуг према БДП-у пада: 2025. су камате и провизије коштале 186,87 милијарди динара, око 1,6 милијарди евра (Бизнис.рс).

Како држава враћа дуг: рефинансирање

Држава дуг углавном не враћа из новца који има на рачуну. Рефинансирање значи да се новим задужењем враћа старо. Кад доспе обвезница, Управа за јавни дуг изда нову и њоме исплати стару. За 2026. планирано је око 8,3 милијарде евра задуживања, највећим делом за враћање старих дугова, а мањим за покривање дефицита (Н1).

Исти принцип у малом: Марко има кредит од 10.000 евра који доспева у јуну. У мају узме нов кредит од 10.000 евра на пет година и њиме затвори стари. Дуг је и даље 10.000 евра, само се рок померио. Камату и даље плаћа из плате.

Код државе је та „плата“ буџет. Главница се рефинансира, а камате се плаћају из пореза, сваке године. Каматна стопа на нове обвезнице зато није техничко питање: свака нова обвезница од 5 % уместо старе од 1 % трајно повећава расход који иде пре плата, пензија и инвестиција.

Дуг се може вратити и пре рока. У мају 2026. држава је новцем од нових обвезница откупила део еврообвезнице која доспева 2027, па је од првобитних 2 милијарде остало 1,13 милијарди.

Шта нова власт може, а шта не може да промени

Уговоре о дугу потписује Република Србија, а не конкретна влада, и кредите страних влада и институција Скупштина потврђује законом. Постојећи дуг се зато наслеђује. Оно што нова власт бира су услови новог дуга.

Нова власт не може:

  • да отпише постојећи дуг. Међународни уговори обавезују државу без обзира на то ко влада;
  • да промени камату на око две трећине дуга (67,8 %), које има фиксну камату до рока;
  • да престане да плаћа без последица. Пропуштена рата је банкрот, а уговори о обвезницама обично дозвољавају и другим повериоцима да траже одмах цео износ. Рејтинг пада, а свако следеће задужење поскупљује.

Нова власт може:

  • да бира колико се даље задужује. Први тест је буџет за 2027, који Скупштина треба да усвоји до краја децембра;
  • да не повуче кредите који су уговорени, а још нису искоришћени. Пројектни кредити се повлаче постепено; одустајање зауставља раст тог дуга, али уговори могу да предвиде накнаде;
  • да преиспита услове и објави уговоре. Програм „Економија“ листе која је по прелиминарним резултатима освојила већину најављује ревизију свих планова задуживања државе и јавних предузећа: за сваки велики кредит, и за међудржавне, јавни износ, камата, валута, рок и гаранције, а пре сваког новог задужења поређење најмање два извора финансирања;
  • да сели дуг у динаре. Исти програм као циљ наводи динарски део јавног дуга са 22,5 на најмање 30 % до краја мандата, издавањем динарских обвезница и откупом девизних.

Раскид уговора са извођачем радова није исто што и отпис кредита. Новац који је већ повучен из кредита и даље се дугује, чак и кад се посао са извођачем прекине.

Где ова слика престаје да важи

  • Просечна камата је наша рачуница. Камате подељене са дугом на крају године дају приближну стопу: дуг се током године мења, а део расхода су провизије и дисконти.
  • Извори се разликују у децималама. Фискални савет за крај 2025. наводи 44,7 % БДП-а, Министарство финансија 43,7 %, а за камате ЕУ Фискални савет наводи 2,1 %, Еуростат 1,9 %. Разлике долазе од процене БДП-а и обухвата; у овом тексту су подаци Управе за јавни дуг и Еуростата.
  • Бројке пре 2013. нису упоредиве са данашњим. Ревизија БДП-а је спустила удео дуга за све године, па стари наслови („дуг 70 % БДП-а“) и данашња серија дају различите бројке за исте године.
  • Низак дуг није гаранција. Ризике Фискални савет види ван саме бројке: могући откуп удела у НИС-у (у буџету је резервисано око 1,4 милијарде евра), гаранције за задуживање ЕПС-а, трошкове EXPO-а и дефицит већи од плана. Неки од њих би подигли дуг без новог дефицита.
  • Фискална правила се мењају. Нацрт новог Закона о буџетском систему био је у јавној расправи до априла 2026; границе од 45 и 60 % важе по садашњем закону.

Шта ово значи за тебе

Кад чујеш да је дуг „низак“ или „рекордан“, питај у којој мери. У еврима је рекордан, а према БДП-у нижи него било кад од 2013. Оба податка су тачна, и ниједан сам не каже колико те дуг кошта.

Ту цену показује камата. Јавни дуг не плаћаш ратом, али га плаћаш порезом: око 1,6 милијарди евра камата годишње је новац који иде пре болница, путева и пензија. Кад будеш гледао нови буџет, погледај колики је дефицит, по којој камати се држава задужује и у којој валути.

Честа питања

Колики је јавни дуг Србије по глави становника?

Око 6.420 евра. То је рачуница: 41,97 милијарди евра јавног дуга на крају септембра 2026, подељено са 6.532.019 становника, колико је Републички завод за статистику проценио за 1. јануар 2026. Тај износ не стиже као рачун грађанину. Дуг се враћа деценијама, из пореза и нових задужења.

Колики је био јавни дуг Србије 2012. године?

Према Народној банци Србије, крајем 2012. око 17,7 милијарди евра. До септембра 2026. дуг у еврима порастао је око 2,4 пута. Удео у БДП-у се пореди теже, јер је БДП од тада ревидиран: по данашњој серији Управе за јавни дуг, крај 2013. је 53,7 % БДП-а, а септембар 2026. је 43,3 %.

Колико Србија дугује Кини?

Кинеској Експорт-импорт банци Србија је на крају септембра 2026. дуговала 2,84 милијарде евра, око 6,8 % јавног дуга. Укупан дуг према свим кинеским изворима није јавно објављен, јер се део кредита кинеских банака води међу кредитима пословних банака.

Ко одлучује о задуживању државе?

План задуживања за годину дана је део закона о буџету, који предлаже Влада, а усваја Народна скупштина. Кредите страних влада и међународних институција Скупштина потврђује посебним законима. Задуживање спроводи Управа за јавни дуг у Министарству финансија, а Фискални савет даје независно мишљење.

Да ли је јавни дуг Србије изнад дозвољене границе?

Није. Закон о буџетском систему поставља горњу границу од 60 % БДП-а, а Србија је на 43,3 %. Испод 45 % закон дозвољава дефицит до 3 % БДП-а. Ребалансом буџета за 2026. планиран је дефицит од 3,5 %, што је Фискални савет оценио као неоправдано, али не и као претњу стабилности.

Извори

  1. Mesečni izveštaj Uprave za javni dug, septembar 2026., Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug, 30. септембар 2026.стање 30. 9. 2026: 41,97 млрд евра, 43,3 % БДП-а; повериоци, валуте, каматне стопе; серија удела у БДП-у од 2013 (методологија ЕСА 2010)
  2. Mesečni izveštaj Uprave za javni dug, avgust 2026., Ministarstvo finansija, Uprava za javni dugактивне еврообвезнице са купонима и откуп дела обвезнице која доспева 2027
  3. Javni dug Srbije na kraju avgusta 41,93 milijarde evra, 43,3 odsto BDP-a, Tanjug, prema Ministarstvu finansijaкрај 2025: 39,34 млрд евра, 43,7 % БДП-а
  4. Dug opšte države i rashodi za kamate, % BDP-a, 2025., Eurostat, tabele gov_10dd_edpt1 i gov_10a_main, 21. октобар 2026.ЕУ 81,5 % и 1,9 %; еврозона 87,7 % и 1,9 %; Италија 136,7 % и 3,8 %; Грчка 145,4 % и 3,1 % (подаци ажурирани 21. 10. 2026)
  5. Javni dug na polovini proseka EU, ali Srbija za kamate daje skoro isti deo BDP-a, Biznis.rs, o mišljenju Fiskalnog saveta na Fiskalnu strategiju 2027–2029, 8. јун 2026.камате Србије око 1,9 % БДП-а; каматне стопе скоро двоструко више од просека ЕУ; НИС и гаранције за ЕПС као ризици
  6. Fiskalni savet: neopravdano povećanje deficita na 3,5 odsto BDP-a, Biznis.rs
  7. Srbija u 2025. na otplatu javnog duga potrošila 5,17 milijardi evra, Biznis.rsкамате, дисконти и провизије у 2025: 186,87 млрд динара
  8. Serbia plans to borrow 8.3 billion euros in 2026, N1
  9. Kreditni rejting Republike Srbije, Narodna banka Srbije
  10. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (fiskalna pravila), Narodna skupština, Otvoreni parlamentграница дуга 60 % БДП-а и дозвољени дефицит по степеницама дуга; нов закон је био у јавној расправи до априла 2026
  11. Javni dug Srbije: koliko nas je koja vlast zadužila, N12000. године 201,2 % БДП-а; најнижи ниво 2008. године
  12. Javni dug Srbije 24 milijarde evra, 021.rs2008. године 8,78 млрд евра, 28,3 % БДП-а; крај 2012. 17,7 млрд евра према НБС
  13. Koliko je Srbija dužna Kini?, Radio Slobodna EvropaНБС није објавила укупан дуг према кинеским изворима
  14. Kineski kredit, ali i kineski zakoni za Kostolac, 021.rs, istraživanje CINS-a
  15. Studentski program: Ekonomija (revizija planova zaduživanja), Objava na Instagramu Plenuma studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 17. октобар 2026.
  16. Studentski program: Ekonomija (dinarski deo javnog duga), Objava na Instagramu Plenuma studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 22. октобар 2026.
  17. Procena broja stanovnika Srbije, 1. januar 2026., Republički zavod za statistiku, preko N1

Информативно, није финансијски савет. Просечна каматна стопа и износ по становнику су наше рачунице из званичних података. Резултати избора наведени су као прелиминарни.

Прочитај још