Anthropic IPO: kako firma u minusu od 42 milijarde traži 2 biliona

Anthropic, firma koja pravi Claude, završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od oko 42 milijarde dolara. Za prvu javnu ponudu akcija traži procenu od 2 biliona dolara, odnosno 2.000 milijardi. To je otprilike dvadeset puta više od svega što Srbija proizvede za godinu dana.

Anthropic IPO mogao bi da bude najveći izlazak na berzu u istoriji, a broj koji o njemu najviše kruži je minus. Kako firma sa takvim gubitkom traži takvu cenu? Odgovor je u dve stvari koje naslovi preskaču: odakle je minus došao i šta se zapravo kupuje kad se kupi akcija.

Koliko Anthropic zarađuje, a koliko gubi

Prihod mu raste više puta godišnje, a neto gubitak za 2025. iznosi oko 42 milijarde dolara. Sve brojke u ovom tekstu potiču iz verzije prospekta koju je video Reuters 28. septembra 2026. Zvanični prospekt, dokument S-1 koji se predaje američkoj Komisiji za hartije od vrednosti, još nije javan, pa se brojke mogu promeniti.

Anthropic (u nekim domaćim medijima Antropik) osnovan je 2021, a njegov model Claude je glavni konkurent ChatGPT-ja. Prihod mu je rastao ovako:

Period	Prihod	Poređenje
2024.	386 miliona $
2025.	4,6 milijardi $	12 puta više nego 2024.
1. kvartal 2026.	4,73 milijarde $	više nego cela 2025.
2. kvartal 2026.	11,5 milijardi $	oko 2,4 puta više nego kvartal ranije
prva polovina 2026.	16,2 milijarde $	3,5 puta više nego cela 2025.

Za 2024. i 2025. izvor je Bloomberg Adria, za 2026. Fortune. Neki izvori drugi kvartal navode kao 11,6 milijardi; tada bi prva polovina iznosila 16,3.

U maju 2026. investitori su firmu procenili na 965 milijardi dolara. Za berzu se sada traži više nego duplo. Ponuda bi mogla da prikupi do oko 100 milijardi dolara, više od rekordnog izlaska SpaceX-a u junu 2026, koji je doneo 75 milijardi (86,2 sa dodatnom opcijom).

Jedna napomena o rečima. Kod nas je bilion hiljadu milijardi. Američki billion je naša milijarda, pa ono što američke vesti pišu kao 2 trillion na srpskom glasi 2 biliona.

Uz takav rast prihoda stoji minus od 42 milijarde. Pre nego što se uporedi sa procenom, treba ga rastaviti, jer ga čine dva sasvim različita dela.

Računovodstveni gubitak: 34 milijarde na papiru

Oko 34 od 42 milijarde su računovodstveni trošak. Taj novac nikad nije izašao iz firme. Ceo minus za 2025. rastavlja se ovako:

Stavka	Iznos	Novac izašao iz firme?
Prihod	4,6 milijardi $	(ušao)
Troškovi rada firme	12,65 milijardi $	da
od toga računarska snaga i infrastruktura	7,33 milijarde $	da
Operativni gubitak (troškovi minus prihod)	oko 8 milijardi $	da
Rast vrednosti obaveze iz konvertibilnog finansiranja	oko 34 milijarde $	ne
Neto gubitak	oko 42 milijarde $	samo oko 8 milijardi

Zbir je približan, jer izveštaji o prospektu daju zaokružene iznose. Sve do operativnog gubitka je stvaran novac; red ispod njega je samo knjiženje.

Deo investitora dao je firmi novac kroz konvertibilno finansiranje: novac uz pravo da se kasnije pretvori u akcije. Za firmu je to obaveza. Ona investitorima duguje akcije, a vrednost tih akcija zavisi od toga koliko vredi sama firma.

Računovodstvena pravila traže da se takva obaveza vodi po fer vrednosti, po ceni koju bi imala danas. Kad je procena firme skočila, porasla je i vrednost akcija koje ona duguje. Taj rast obaveze upisuje se kao trošak u bilans uspeha, iako niko nikome nije platio ni dolar. Decrypt ga opisuje kao finansiranje koje se kasnije može pretvoriti u akcije firme, a čija je procenjena vrednost rasla zajedno sa vrednošću samog Anthropica.

Ishod je paradoks. Što firmi ide bolje i što joj procena brže raste, to je ovaj „gubitak" veći. Izveštaji o prospektu ne kažu tačno koji instrument stoji iza te stavke (zajmovi, ugovori o budućim akcijama ili varanti), pa ga ni mi ne imenujemo.

Ista promena vrednosti vidi se i sa druge strane. Amazon je u Anthropic uložio 8 milijardi dolara, velikim delom kroz konvertibilne zajmove, i rast njegove procene beleži kao dobit. U trećem kvartalu 2025. to mu je donelo 9,5 milijardi dolara dobiti pre poreza. U prvom kvartalu 2026. čak 16,8 milijardi, više od polovine Amazonove dobiti pre poreza za to tromesečje. Kod Alphabet-a, vlasnika Gugla, u istom kvartalu je oko 28,7 od 62,6 milijardi dolara dobiti došlo od preračunavanja udela u istoj firmi.

Jedan događaj, rast procene, kod firme se upisuje kao gubitak, a kod njenih investitora kao dobit. Novac se ni u jednom smeru nije pomerio.

Operativni gubitak: gde je otišlo 8 milijardi

Ostatak, oko 8 milijardi dolara, je operativni gubitak: razlika između onoga što je firma naplatila i onoga što ju je koštao sam rad. Ovaj novac je stvarno potrošen.

Najveća stavka iz tabele, 7,33 milijarde dolara, otišla je na računarsku snagu i infrastrukturu: servere i data centre na kojima se modeli treniraju i na kojima rade svaki put kad ih neko pozove. Godinu ranije ta stavka bila je oko tri puta manja, a operativni gubitak iznosio je 2,98 milijardi (The Decoder, The Next Web).

Razlika u odnosu na 34 milijarde sa papira je u tome šta je ovaj novac kupio. Računarska snaga je sirovina proizvoda koji firma prodaje. Prihod koji je u prvoj polovini 2026. premašio celu 2025. zarađen je upravo na toj infrastrukturi.

Prema istoj verziji prospekta, firma je u drugom kvartalu 2026. prvi put imala prilagođenu operativnu dobit (Yahoo Finance). Iznos nije objavljen. „Prilagođena" znači da su iz računa izostavljeni troškovi akcija koje firma daje zaposlenima, a ta stavka ume da bude ogromna.

Koliko ogromna, pokazao je Uber. U kvartalu kad je 2019. izašao na berzu prijavio je gubitak od 5,2 milijarde dolara, najvećim delom zbog akcija koje je zaposlenima dodelio u vezi sa tim izlaskom. Bez tog troška, gubitak bi bio oko 1,3 milijarde (CNBC). I tu je najveći deo minusa bio plaćen akcijama, bez odliva gotovine.

Kako firma u gubitku može da vredi bilione

Cena firme na berzi je cena njenih budućih zarada. Prošla godina samo pokazuje kako firma radi i gde joj odlazi novac.

Prva javna ponuda je trenutak kad firma koja je dotad pripadala osnivačima i investitorima prvi put nudi akcije svima, na berzi. Na engleskom se zove initial public offering, skraćeno IPO. Ko kupi akciju postaje suvlasnik i dobija pravo na deo svega što će firma zaraditi, od tog dana pa nadalje. Cena akcije je procena tih budućih zarada, preračunata na današnji novac.

Primer koji se najčešće navodi je Amazon. Na berzu je izašao 15. maja 1997, po 18 dolara po akciji, sa tržišnom vrednošću od oko 560 miliona (The Motley Fool). Prvu godinu sa dobiti imao je tek 2003: 35 miliona dolara neto dobiti na 5,26 milijardi prihoda (Computerworld). Ko je 1997. gledao samo poslednju godinu, video je firmu u minusu.

Firme bez dobiti na berzi su danas pravilo. Prema statistici Džeja Ritera sa Univerziteta Floride, koji decenijama prati američke prve javne ponude, 74% tehnoloških firmi koje su na berzu izašle 2025. imalo je gubitak u godini pre izlaska (Riter, tabela 4b).

Za ovu firmu, 2 biliona je oko 43 puta više od godišnjeg prihoda, ako se prihod iz drugog kvartala 2026. (11,5 milijardi) pomnoži sa četiri. To je naš proračun, ne podatak iz prospekta. Ko plati tu cenu, očekuje da prihod raste još mnogo godina i da se jednom pretvori u dobit veću od današnjeg prihoda.

Kada gubitak ne kupi ništa: rizici i kritike

Trošak koji gradi nešto veće i trošak koji samo gori u bilansu jedne godine izgledaju isto. Razlika se vidi tek kasnije, a istorija nije na strani prosečne firme u gubitku.

Riterovi podaci za 9.253 američke prve javne ponude od 1980. do 2024. pokazuju da su firme koje su na berzu izašle bez dobiti u naredne tri godine, računato od cene na kraju prvog dana trgovanja, u proseku zaostale za tržištem 30,7 procentnih poena. Kod firmi koje su imale dobit zaostatak je bio 13 poena (Riter, tabela 16b). Amazon se pamti upravo zato što je izuzetak.

Suprotan primer je WeWork. U januaru 2019. procenjen je na 47 milijardi dolara, posle gubitka od preko 2 milijarde u 2018. Kad je u avgustu te godine objavio prospekt, investitori su prvi put videli ugovore o zakupu i odnos firme sa osnivačem. Procena je pala na oko 10 milijardi, a izlazak na berzu je otkazan. U novembru 2023. firma je otišla u stečaj (Wikipedia). Njegov minus je kupovao dugoročne zakupe, a prihod nikad nije sustigao tu obavezu.

I prospekt Anthropica, prema izveštajima, navodi rizike koje procena od 2 biliona mora da preživi. Firma ima oko 518 milijardi dolara obaveza za računarsku snagu u narednoj deceniji, od čega je oko 80% bez mogućnosti otkaza (The Ringer). Dva kupca donose oko četvrtine prihoda (Fortune). Kritičar veštačke inteligencije Ed Zitron sveo je prošlu godinu na jednu rečenicu: firma je potrošila 12,6 milijardi da bi zaradila 4,6 (Stocktwits).

Mehanizam sa papira radi i unazad. Ako procena padne, investitori koji su njen rast knjižili kao dobit pad će knjižiti kao gubitak.

Kako da čitaš vest o firmi u minusu

Broj gubitka sam po sebi govori malo. Korisnije je rastaviti ga i za svaki deo pitati šta je kupio.

• Koliko je novca stvarno izašlo? Operativni gubitak i novčani tok to pokazuju. Preračunavanje obaveza i akcije za zaposlene ne troše gotovinu, iako ulaze u neto gubitak.
• Šta je trošak kupio? Kod ove firme najveći deo ide na računarsku snagu na kojoj radi proizvod. Kod WeWork-a je išao na zakupe koje prihod nije pokrivao.
• Raste li prihod brže od troškova? Ovde je prihod u 2025. porastao dvanaest puta, a trošak računarske snage oko tri puta. Taj odnos je podatak koji vredi pratiti iz kvartala u kvartal.
• Koliko se plaća? I firma koja dobro troši može da bude preskupa. Uz godišnji tempo prihoda od oko 46 milijardi, procena od 2 biliona već računa na mnogo godina rasta.

Minus od 42 milijarde je tačan broj. Pitanje koje odlučuje o ceni je šta je taj minus kupio.